Bolilat, koji je generalni direktor Generalnog direktorata za ljudska prava i vladavinu prava u SE, naglasio je da je sistem ustavnih žalbi SE prepoznao kao djelotviran domaći pravni lijek.
“Čime je potvrđeno da je Ustavni sud Crne Gore najbolje pozicioniran da rješava po pitanjima navodih kršenja ljudskih prava”, rekao je Boilat na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen novi ICT sistem Ustavnog suda za procesuiranje ustavnih žalbi.
Boilat je istakao da postignuće Ustavnog suda Crne Gore nije došlo samo po sebi.
“Ustavni sud naporno radi kako bi bio istinski čuvar ljudskih prava u državi”, poručio je Boilat.
On je kazao da će se novim sistemom razviti pravni sistem Crne Gore i omogućiti ostvarenje pravne zaštite u slučajevima kršenja ljudskih prava.
“Radimo ne za račun vlasti, već za račun ljudi koji su građani država članica SE”, dodao je Boilat.
On je istakao da prvenstvena odgovornost u zaštiti prava i sloboda, koji su garantovani Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, leže na nivou nacionalnih oragana, a Evropski sud za ljudska prava razmatra predmete ako domaći organi nijesu uspjeli da zaštite ljudska prava.
“Zaštita ljudskih prava se odvija na domaćem nivou”, rekao je Boliat.
On je dodao da novi informacioni sistem omugućava smanjenje broja zaostalih predmeta i ubrzavanje postupka njihove obrade.
“Zatim se pravosuđu Crne Gore omugućava brži pristup zaštiti ljudskih prava i klasifikacija po vrstama kršenja ljudskih prava. Ta alatka je dostupna građanima i sudovima”, pojasnio je Boliat.
Predsjednica Ustavnog suda Crne Gore, Desanaka Lopićić, kazala je da taj sud doprinosi da Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda postane nerazdvojivi dio pravnog sistema Crne Gore.
“Građani i građanke Crne Gore uživaju jednak stepen zaštite ljudskih prava na domaćem nivou, što je u skladu sa preuzetim obavezama, međunarodno ratifikovanim pravnim sredstvima – prvenstveno sa Evropskom Konvencijom”, navela je Lopičić.
Ona je poručila da se Ustvani sud iskreno zalaže za usvajanje evropskih standarda koji su utvrđeni u Evropskoj Konvenciji, ali i u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Kako je podsjetila, 1. jula 2014. godine pred sudom Strazburu bilo je 675 predstavki protv Crne Gore, što je mnogo u odnosu na broj stanovnika.
“Na današnji dan broj predstavki građana Crne Gore pred Evropskim sudom je znatno smanjen. Sa druge strane, broj ustavnih žalbi pred Ustavnim sudom je porastao i to od trenutka kada je žalba od Evropskog suda u Strazburu prepoznata kao efikasan pravni lijek, tačnije od marta prošle godine”, rekla je Lopičić.
Ona je kazala da u Ustavnom sudu činjenicu da građani i građanke Crne Gore u velikom broju podnose ustavne žalbe tumače kao znak rasta povjerenja u taj organ.
“Ustavni sud je izuzetno važan za pravni sistem Crne Gore imajući u vidu da je proces zaštite ljudskih prava jedan od najvažnijih vrijednosti evropskih država kojima pripada i Crna Gora”, smatra Lopičić.
Ona je kazala da način rada Ustavnog suda upućuje na zaključak da on primjenje Evropsku Konvenciju u svakodnevnom radu.
Prema njenim riječima, u predstojećoj fazi Ustavni sud će biti u prilici da odluke i rješenja objavi na sajtu suda i omogući svim učesnicima u postupku i javnosti uvid u cjelokupnu praksu tog organa.
“Na ovaj način Ustavni sud Crne Gore još jednom će potvrditi da se zalaže da je vladavina prava zagarantovana u pravnom poretku Crne Gore”, ocijenila je Lopičić.
Ona je, upitana zašto se na odluke Ustavnog suda čeka dugo, pojasnila da je taj organ poslednja instanca čije su odluke konačne.
“Za te končne odluke treba i razmišljanje koje se ne donosi preko noći, nego koje je na pravi način analizirano sa aspekta ustavnih principa, a sada i međunarodnih ugovora”, precizirala je Lopičić.
Ona je dodala da su ustavne žalbe opteretile rad Ustavnog suda ne samo u Crnoj Gori nego i u svim ustavnim sudovima koji imaju to pravno sredstvo.
“Primijetili smo da se građani obraćaju u velikom broju ne znajući procesne tazloge za podnošenje tog pravnog sredstva”, rekla je Lopičić.
Na konfrenciji je pojašnjeno da novi sistem ima tri komponente i omugućava potpuno eletronsko upravljnje dokumentima.
“Svaki dokument koji uđe u Ustavni sud se skenira i unosi u sistem kojim pristupaju ljudi koji rade na predmetima i, u konačnici, omogućava brži pristup svim dokumentima na koje se odnosi, praksi suda i omugućava brži protok dokumetama između ljudi koji rade na predmetima na različitim nivoima”, rekao je Boris Ristović iz SE.
On je dodao da će u krajnjem postojati onlajn portal sa bazom svih presuda koje će vremenom rasti.
“Na kraju ćemo imati bazu sa svim presudama Ustavnog suda, od njegovog osnivanja”, dodao je Ristović.
