Prema njenim riječima, proizvodnja flaširanih voda u Crnoj Gori tokom posljednjih pet godina bilježi rast od 16,8 odsto. Učešće „domaćih voda“ u ukupnoj potrošnji voda povećano je sa 34 na na 41 odsto, dok je uvoz opao za 10 procenata.
„Supstitucija „uvoznih voda“ „domaćim vodama“ ima direktan uticaj na smanjenje deficita u trgovini ovim proizvodom, povećanje uposlenosti instalisanih kapaciteta, povećanje broja zaposlenih, bolje pozicioniranje kod potrošača…“, istakla je ona.
Filipovićeva je naglasila i da je veoma pozitivno i to što proizvođači vode zadovoljavaju standarde u pogledu kvaliteta i raspolažu sa najsavremenijom opremom.
„Sa ambalažom i etiketiranjem proizvoda takođe mogu biti konkurentni i spremni da plasiraju svoje proizvode na evropskom tržištu“, smatra ona.
Ipak, kao što je poznato, kapaciteti se ne koriste u visokom procentu.
„Godišnja proizvodnja sedam proizvođača (šest „mirnih“ voda i jedna gazirana) od 24,5 miliona litara, u odnosu na instalisane kapacitete od oko 350 miliona litara flaširanja godišnje, pokazuje da postoji puno prostora za intenzivnije tržišno učešće, pa i zadovoljenje potrebe domaćeg tržišta. Veliku slabost predstavlja skroman marketinški nastup i nepostojanje odgovarajuće robne marke u izvozu. Slabost je i veoma mali asortiman proizvoda, naspram ponude stranih brendova koji uz vode u svojoj ponudi imaju veliku paletu i ostalih gaziranih i negaziranih bezalkoholnih pića, i uz to i jaku tradiciju i snažnu logistiku“, istakla je Filipović.
Pritom, navodi ona, u tržišnoj ekonomiji koja podrazumijeva privatno vlasništvo nad profitom i ne podrazumijeva državnu odgovornost i ,,solidarnost“ za neiskorišćene poslovne mogućnosti, proizvođači osim proizvodnog, moraju jačati i prodajni pristup, i nadvladati puno izazova koje im zakonitosti tržišta nameću.
Ona je ocijenila da bi za plasman crnogorskih voda značajna pomoć mogla stići od trgovačkih kompanija i naročito hotelskih i ugostiteljskih objekata.
„U drugim državama prvenstveno, ako ne i isključivo, prilikom narudžbe dobićete samo vodu proizvedenu u njihovoj zemlji. Jedan od razloga za ovakvo postupanje je što uvoznici, kao sastavni dio velike ponude bezalkoholnih pića, nude značajne povoljnosti prilikom kupovine voda od istog proizvođača“, navodi Filipović.
Kada je o ponudi voda u domaćim ugostiteljskim objektima riječ, direktor hotela ,,Splendid“ Žarko Radulović ističe da u toj kompaniji imaju jasnu poslovnu strategiju.
„Kad gost zatraži flaširanu vodu, a izričito ne navede neki određeni brend, prvo mu se posluži neka od crnogorskih voda. To je obaveza u hotelu. Inače imamo vode svih proizvođača ali je ovo red poteza. I ja lično, u svim lokalima pijem domaću flaširanu vodu, ako je nema onda tražim vodu sa česme…“, rekao je on.
Međutim, Radulović je naglasio da i pored takvog pristupa koji imamo i tu, da kažem patriotsku crtu, postoji i drugi nivo priče.
„Neke uvozne vode mnogo su konkurentnije cijenom od domaćih i čine sve da na otovrenom tržištu stimulišu ugostitelje da plasiraju njihove proizvode“, navodi Radulović.
Prema njegovim riječima, da bi bila konkurentna domaća flaširana voda morala bi biti jeftinija, jer su i sami troškovi transporta manji od uvoznih brendova čiji proizvodi prelaze i po hiljadu kolometara da stignu do tržišta.
