Zamjenik direktora u EBRD, Peter Sanfey, kazao je da je jasno da postoje neki jaki elementi rasta crnogorske ekonomije.
“Oni se ne ogledaju samo u turizmu, već i u projektu izgradnje autoputa. Smatram da je četiri odsto vrlo razumna prognoza rasta ekonomije u ovoj godini”, saopštio je Sanfey na predstavljanju izvještaja o tranziciji EBRD-a za period od prošle do ove godine.
On je naveo da je u prošloj godini u Crnoj Gori došlo do unaprijeđenja ekonomskih performansi i oporavka ekonomije.
“Procenat rasta ekonomije za prošlu godinu je nešto iznad tri odsto. Jedna od glavnih stvari u pršloj godini u Crnoj Gori jeste početak izgradnje autoputa. To je važan projekat za Crnu Goru koji nosi velike prilike, ali podrazumijeva i velike rizike”, ocijenio je Sanfey.
On je dodao da je Crna Gora u prošloj godini ostvarila napredak i u pogledu pristupanja Evropskoj uniji (EU).
Kada su u pitanju prioriteti za ovu godinu, Sanfey je naveo da je jako važno fokusiranje na oblast javnih finansija.
“Malo nas brine to što je javni dug dosta porastao u Crnoj Gori posljednjih par godina. Znamo iz kojih razloga je porastao, ali to je veliki teret za jednu malu ekonomiju poput crnogorske”, poručio je Sanfey.
U EBRD su ocijenili da je važno da se vrlo oprezno rukovodi javnim finansijama u narednom periodu.
Sanfey je saopštio da je konkurentnost poslovnog okruženja Crne Gore dosta dobra, ali da još ima prostora za poboljšanje.
“Stalno pričamo s investitorima i jasno nam je iz tih razgovora da su potrebne dodatne reforme u oblasti vladavine prava, izgradnje nekretnina, poreske politike. To su stavri koje brinu investitore”, dodao je Sanfey.
On je naveo da je privatizacija takođe jedan od prioriteta.
“Crna Gora je dosta napredovala u oblasti privatizacije i dobar dio privatzacionog procesa je završen. Međutim, još preostaje dosta sredstava koja bi se mogla prodati, posebno u sektoru energetike i turizma”, saopštio je Sanfey.
EBRD je, kako je naveo, spreman da pomogne Crnoj Gori u sektora privatizacije.
Kada je u pitanju region od 36 država u kojem posluje EBRD, Sanfey je kazao da se predviđa određeni oporavak.
“Došlo je do duboke recesije u Rusije i očekujemo dalji pad njihove ekonomije. Rusija mnogo zavisi od nafte, a sada su cijene tog energenta dosta niske i očekuje se da će ostati niske. Ukrajina je takođe u lošoj situaicji i nalazi se usred duboke krize”, rekao je Sanfey.
Šef za EBRD u Crnoj Gori, Giulio Moreno, saopštio je da je prošla godina bila uspješna za tu finansijsku instituciju sa investicijama od 9,4 milijardi u 381 projekat i skoro milijardu eura profita.
“Ovo je bila značajna godina za zapadni Balkan. Investirali smo ukupno 461 milion eura, od toga jedan dio u Crnu Goru”, naveo je Moreno.
On je rekao da je crnogorska ekonomija u prošloj godini dostigla vrhunac.
“To je bio jedan odraz rasta industrije i turizma što je jako važno, jer je činjenica da je prisustvo krize u Rusiji i Ukrajini očigledno bio loš signal za sektor turizma u Crnoj Gori”, saopštio je Moreno.
U EBRD-u, kako je rekao, smatraju da će Crna Gora za dvije godine postati energetsko čvorište za region Balkana.
“Postavljanje kabla između Crne Gore i Italije, koje bi trebalo da se završi krajem naredne ili početkom 2018. godine, je jako važno u tom smislu”, kazao je Moreno.
On je ocijenio da se crnogorska infrastruktura postepeno unaprijeđuje, ali da je potreban dodatan razvoj kako bi se povećali turistički kapaciteti i kako bi se zaštitila životna sredina.
“Jedan od izazova koji ostaje jeste ograničen fiskalni prostor i ukupna likvidnost finansijskog sektora”, smatra Moreno.
EBRD je prošle godine potpisala 13 novih projekata u Crnoj Gori ukupne investicije 99 miliona eura.
“Od kada smo počeli sa poslovanjem u Crnoj Gori ukupne investicije iznose 538 miliona eura, čime smo mobilisali skoro milijardu eura, jer EBRD ne finansira u cjelosti projekte već radi na principu sufinansiranja” objasnio je Moreno.
Kada je u pitanju portfolio EBRD-a, Moreno je naveo da je to energetika, kao i finansijske institucije odnosno infrastruktura.
“U prošloj godini smo investirali više od predviđenog budžeta. Fokus je bio na energetici sa dva važna projekta. Jedan od njih je prva vjetroelektrana u Crnoj Gori, odnosno projekat na Krnovu koji je vrijedan više od 130 miliona eura, od čega je EBRD učestvovao sa 48,5 miliona”, saopštio je Morneo.
Tu je, kako je kazao, i mala hidroelektrana na Bistrici, projekat vrijedan pet miliona EUR.
Moreno je rekao da je EBRD finansirala i markete Voli, kao prvi primjer privatnih investicija, u ukupnoj vrijednosti deset miliona eura.
“Pružili smo i finansijsku podršku za 36 malih i srednjih preduzeća u sklopu našeg programa davanje savjeta za mala preduzeća, a kupili smo i 20 odsto akcija u Hypo Alpe Adria banci za koju mislimo da je sistemska banka, jako važna za cijeli region”, naveo je Moreno.
Kada su u pitanju planovi za ovu godinu, Moreno je rekao da se već radi na nekim projektima, među kojima je podrška rekonstrukciji zgrade novog terminala na tivatskom aerodromu, kao i nekoliko projekata u oblasti energetike u saradnji sa Elektroprivredom (EPCG) i Crnogorskim elektroprenosnim sistemom (CGES).
“Kada je EPCG u pitanju, jedan od projekata će biti završetak ugradnje pametnih brojila”, kazao je Moreno.
EBRD je, kako je naveo, kada su u pitanju prjekti iz oblasti turizma, zainteresovana za podršku novih investicija u luci Bijela, kao i u Instititu “Simo Milošević”.
EBRD će, kako je najavio Moreno, u ovoj godni objaviti novu strategiju za naredni četvorogodišnji period, koja se neće puno razlikovati o sadapšnje stategija za Crnu Goru.
“Naša ideja je da nastavimo da budemo u potpunosti uključeni u tri glavna stuba sadašnje strategije, a to su proširenje ekonomske osnove, unaprijeđenje konkurentnosti i sigurnost snabdijevanja energijom i energertska efikasnost”, zaključio je Moreno.
EBRD je predstavio i godišnje analize o napretku reformi i ekonomskih kretanja širom 36 zemalja od centralne Evrope do centralne Azije i južnog i istočnog Mediterana.
