Stojović smatra da ova Konvencija donosi korist pomorcima koji su ukrcani ili žele da budu ukrcani, bez obzira na zastavu broda kojim plove.
“Na taj način, omogućava se lakši ukrcaj i iskrcaj pomoraca sa kopna ili na kopno, bez restrikcija, zabrane izlazaka ili ulazaka na brod. Konvencijom se, inače, osigurava pohranjivanje elektronske baze podataka. Naše nadležno ministarstvo je ranije isticalo da je razmotrilo prednosti i nedostatke ratifikacije Konvencije 185/2003. i, gle čuda, odlučilo da je ne ratifikuje”, istakao je on.
S druge strane, dodaje Stojović, nedostatak biometrijskih podataka u pomorskoj knjižici, uzrokuje neprijatnosti u nekim zemljama i lukama, kada naši pomorci ne mogu izaći na kopno, kao npr. u Brazilu.
Paradoks je, naglašava, da Crna Gora još nije ratifikovala Konvenciju 185/2003. o identifikacionim ispravama pomoraca, a to je uradila Bosna i Hercegovina, iako nije pomorska država.
“Možda neko u resornom ministarstvu smatra da ova Konvencija nije od tolikog značaja, ali činjenica da je ona usvojena u Ženevi 2003. godine, da donosi određene benefite i olakšava egzistenciju i svakodnevicu našim pomorcima, pokreće pitanje zašto Ministarstvo pomorstva i saobraćaja Crne Gore to još nije uradilo, ili makar pokrenulo stručnu raspravu o razlozima “pro et contra””, napominje Stojović
Prema njegovim riječima, stručna javnost, a pogotovo pomorci, zaslužuju odgovor.
“Pomorstvo je, nekada, u Crnoj Gori bilo jedna od najjačih privrednih grana. I tada, kada su “cvjetale” dvije crnogorske kompanije – kotorska “Jugooceanija” i barska “Prekookeanska plovidba”, odnos društva nije bio u potpunosti adekvatan prema ovoj privrednoj grani. Danas bi se moglo reći da je, u nekim segmentima, odnos resornog ministarstva, često i nemaran”, istakao je on.
Stojović je rekao i da je nekoliko hiljada crnogorskih pomoraca “trbuhom za kruhom” pronašlo angažman u inostranim kompanijama, ali da je znatan broj ostao i u dvije domaće kompanije “Barskoj plovidbi” i kotorskoj “Crnogorskoj plovidbi”.
“Upravo zbog te činjenice i objektivne zasluge pomoraca za razvoj i Bara i Kotora, ali i drugih djelova Crne Gore, treba institucionalno potpomognuti ovu branšu”, zaključio je Stojović.
