Tužioci o spornim kreditima u HAAB-u: Banka nas dovela u zabludu

Ročište glavne rasprave počelo je danas u Osnovnom sudu, pred sudijom Natašom Bošković, izvođenjem dokaza i saslušanjem tužilaca. 

CEZAP je, u ime 300 klijenata koji su podigli stambene kredite sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, 17. maja 2013. godine podnio tužbu podgoričkom Osnovnom sudu protiv HAAB.

Prvi tužilac, Dragan Senić, kazao je da je prije stambenog kredita zaključenog sa HAAB, imao dva kredita kod NLB banke, na iznose od 200 hiljada i 60 hiljada eura. 

“Sporni kredit je dignut za potrebe kluba Montenaro Jazz, koji je tada bio jedan od najboljih u regionu“, rekao je Senić.

HAAB se, kako je rekao, 2006. godine pojavila sa agresivnim reklamama, sa kamatom od 5,45 odsto i privučen niskom kamatnom stopom, htio je da riješi stambeno pitanje. 

“Namjera mi je bila da mi daju kredit da zatvorim onaj od 200 hiljada kod NLB banke, a za ostatak da kupim stan i da mi rata ne bude viša od četiri hiljade eura“, rekao je Senić.

On je kazao da je razgovarao sa kreditnim referentom Anom Šćepanović, a uslov banke je bio da prebaci sve račune u HAAB.

“Moj kreditni zahtjev je bio da se sredstva isplate u eurima, što je zvanično sredstvo plaćanja u državi. Kolateral je prelazio dupli iznos kredita. Odobreno mi je 400 hiljada eura kredita, od čega je sa 200 hiljada eura zatvoren kredit kod NLB banke, a od ostalog novca sam kupio stan“, objasnio je Senić.

On je naveo da mu je dat dijagram kretanja CHF i EUR i rečeno da su to stabilne valute i da je najveće moguće odstupanje 0,1 odsto.

“Što se tiče anuiteta odmah sam uredno počeo da plaćam i platio sam oko 200 hiljada što glavnice, što kamate“, kazao je Senić.

Na pitanje Bošković da li je razumio da je glavnica vezana za kurs, Senić je odgovorio da je doveden u zabludu, kao i da je dobio krive i zavaravajuće podatke.

On je, na pitanje Bošković da li je pročitao ugovor i član o valutnoj klauzili, kazao da mu je rečeno da ne postoji rizik, jer da je znao prave činjenice ne bi ga ni uzeo.

“Plaćao sam te rate uredno do 2010. godine, da bi mi rekli da dugujem i da je kurs skočio, što značajno povećava moja dugovanja. Nakon toga mi je trebalo skoro godinu dok me nijesu primili rukovodioci na razgovor. Pisao sam im pet pisama i rekao da sam doveden u zabludu i da mi je došlo 50 hiljada razlike“, objasnio je Senić. 

Nakon, toga, kako je naveo, iz banke su mu kazali da će mu dati 50 hiljada EUR i grejs period sa određenom kamatom.

“Već tada sam bio u ekstremnom problemu. Glavnica mi dolazi na 950 hiljada, a rata 6,5 hiljada, a u startu nepune četiri hiljade eura“, rekao je Senić.

On je kazao da je klub zatvorio u avgustu 2011. godine, prodao nekretnine i sad pet godina živi kao podstanar. 

“Svjesno sam doveden u zabludu i nijesu mi blagovremeno predočeni valutni rizici, jer da jesu ne bih sebe doveo u ovu situaciju“, smatra Senić.

On je dodao da je znao da će biti promjenljiva kamata, a ne glavnica. On je rekao da ga, kad je krenula ta čitava situacija, niko iz banke nije zvao, već tek kad je došao u bezizlaznu situaciju.

“Nijesam ja pratio berzu, došao sam kod njih iz povjerenja, ovo nije zelenašenje, ovo je zločin“ , ocijenio je Senić.

Punomoćnik tužilaca, Vladan Đuranović, pitao je Senića koliko je vremena prošlo od zaključenja ugovora do duga, na šta je on odgovorio da mu je četiri godine od puštanja kredita telefonom javljeno da ima dugovanja od 25 do 30 hiljada eura, a više od godinu od tog obavještenja dolazi do sastanka sa odgovornim u banci.

Advokat tuženog, Vanja Mugoša, pitao je Senića da li se obraćao banci sa zahtjevom da HAAB preuzme Montenaro Jazz, na šta je on potvrdno odgovorio.

Mugoša je pitao i da li je banci saopštio da će organizovati sve ljude korisnike kredita da tuže banku, na koje Bošković nije dozvolila da se odgovori.

Advokat tuženog, Miloš Komnenić, pitao je Senića zašto nije izmirio dio obaveze i anuiteta u visini koja je bila na nesporni dio obaveze, na šta je on odgovorio da je natjeran da zatvori klub prijetnjama i ucjenama, a da bi to značilo da za 500 hiljada treba da vrati petostruko veći iznos. 

Komnenić je prigovorio u cjelosti iskazu Senića, jer je, kako je kazao, jasno da je cjelokupan iskaz usmjeren na izbjegavanje obaveza prema banci.

“To se dokazuje činjenicom da ne plaća ni nesporni dio obaveza. Imajući u vidu pismene dokaze, iskaz mu je kotradiktoran, kao i to da nije razumio odredbe ugovora, a prisutan je u poslvonom svijetu“, smatra Komnenić.

Na ročištu je saslušan i tužilac Bojan Obrenović, koji je diplomirani pravnik i direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka.

Obrenović je 2007. godine uzeo kredit u iznosu od 102 hiljade CHF, pri čemu je prvi ugovor o kreditu zaključio na iznos od 40 hiljada EUR, za potrebe gradnje stambenog objekta u Kolašinu. 

“Tražio sam dodatnih 20 hiljada eura, kada mi je iz banke rečeno da nije moguće dobiti novi kredit jer ne može građanin imati dva kredita. Tada sam dobio ponudu na 60 hiljada eura da zatvorim prvi“, objasnio je Obrenović. 

On je kazao da nije znao da će to biti u CHF-u.

“Dobijam kredit na 102 hiljade CHF što je fiktivan iznos. Čist kredit u EUR od 40 hiljada EUR zamijenjen je sa fiktivnim kreditom i došao sam u situaciju da ne mogu da ga plaćam, ali uz pomoć porodice i rodbine i dalje ga uredno otplaćujem“, rekao je Obrenović.

Bošković je pitala Obrenovića da li je dobro pročitao da na ugovoru o kreditu stoji iznos u CHF-u, na šta je on odgovorio da su mu rekli da je to adekvatna zamjena i da ne može doći ni u kakvu situaciju koja mu može nanijeti štetu.

“Pitao sam Šćepanović šta znači iznos u CHF-u, na šta mi je rečeno da se takvim aranžmanom ne ulazi u rizik, da ne mogu doći u nepovoljan položaj“, dodao je Obrenović.

On je kazao da mu je isplaćeno oko 15,9 hiljada i zatvoren je kredit od 40 hiljada eura. Uz to se, kako je rekao, dostavljaju tri izjave koje je potpisao, a koje nemaju zavodni pečat i ne smatra ih validnim. 

“Početna rata mi je bila 430 EUR, a sada 680 EUR. Tražio sam kredit isključivo u eurima, jer je i prvi bio u toj valuti. U banci je rečeno da nude samo taj kreditni sporazum, da je stabilan i da nema nikakve neizvjesnosti“, precizirao je Obrenović.

Mugoša je pitao Obrenovića gdje je radio prethodno, na šta je on odgovorio da je radio u Poreskoj upravi odnosno Direkciji javnih prihoda, a zatim kao nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima pri Vladi. 

Obrenović je rekao da je na ta radna mjesta predlagan na osnovu svojih radnih rezultata, znanja i sposobnosti.

Komnenić je pitao da li je bio adekvanto obaviješten o rizicima, na šta je Obrenović odgovorio da je imao povjerenja u tuženu kao banku, a da mu nije na adekvatan način objašnjeno da je visina anuiteta vezana za CHF. 

Mugoša je ocijenio da je Obrenović imao dovoljno profesionalnih znanja i da je dovoljno informisan i obrazovan da shvati sadržinu ugovora.

Na ročištu je saslušana i tužilac Biljana Jovović Pepić, koja je tražila kredit od 25 hiljada EUR, početna rata joj je bila oko 290 EUR, a sada oko 400 EUR.

“Sve plaćam redovno. Osjećam se prevarenom, to nije u redu. Referent mi je rekao da su to stabilne valute i da je mogućnost promjene u domenu naučne fantastike, kako sam ja to shvatila“, dodala je Pepić.

Suđenje se nastavlja sjutra.

Krajem oktobra prošle godine u Osnovnom sudu je završeno pripremno ročište i početak glavne rasprave po tužbi protiv HAAB bio je prvobitno zakazan za 15. decembar.

Predstavnici CEZAP-a tvrde da je HAAB od majke banke iz Austrije dobila eure koje je dala klijentima, kojima nijesu ponuđeni švajcarski franci. Švajcarski franak, kako su naveli, formalno nije ni ušao u Crnu Goru, a valutna klauzula je postala plod špekulativnog ponašanja HAAB.

Iz banke su objasnili da je kamatna stopa po kojoj su odobravali namjenske stambene kredite u švajcarskim francima 2007. i 2008. godine bila ubjedljivo najpovoljnija na tržištu.

Iz HAAB-a su kazali da su u svakom momentu postupali u skladu sa zakonom, poštujući sve stavke ugovora.

Hypo Alpe Adria banka je, povodom aktuelne situacije izazvane rastom švajcarskog franka, odlučila da klijentima, ako žele konverziju u eure, smanji kamatnu maržu 15 odsto.