Poslanik Demokratskog fronta DF, Nebojša Medojević, kazao je da bi posao istraživanja i eksploatacije nafte i gasa u crnogorskom podmorju trebalo, kao u Norveškoj, povjeriti državi, odnosno državnoj kompaniji, umjesto stranim.
“Skeptični smo kada je ovaj posao u pitanju. Nafte i gasa ima, ali ih treba eksploatisati na održiv način“, rekao je Medojević u parlamentu, tokom rasprave o Predlogu odluke o dodjeli ugovora o koncesiji za proizvodnju ugljovodonika u podmorju Crne Gore.
On smatra da je neophodno da se država zaduži da bi se osnovala naftna kompanija, koja bi nabavila tehnologiju, ekspolatisala naftu i gas, pa se postavlja pitanje zbog čega bi takav crnogorski resurs bio dat strancima.
“Veoma je važno na koji način ćemo raspolagati resursima. Državni resursi treba da budu u rukama države“, rekao je Medojević.
Poslanik Socijalističke narodne partije SNP, Aleksandar Damjanović, kazao je da bi trebalo formirati Fond za ugljovodonike, čija će sredstva biti zaštićena, kako se njima ne bi pokrivali dugovi.
“Taj fond bi bio namijenjen budućim generacijama, kao neka vrsta rezervnog“, naveo je Damjanović.
On je dodao da je dilema da li Crna Gora ima sredstva da osnuje državnu kompaniju, obavlja istraživanja, ekspoloatiše naftu, ali i plati penale ako se ispostavi da tog energenta nema.
Nezavisni poslanik Miloš Konatar, upitao je koliko daleko od obale moraju biti udaljene naftne bušotine.
“Ukoliko je to tri kilometra, onda će to biti problematično, s obzirom na kojoj se udaljenosti nalazi Sveti Stefan, koliko su Rose udaljene od hercegnovskog Starog grada, a ostrvo Gospa od Škrpjela od Perasta“, rekao je Konatar.
On je kazao da je Vlada u posljednjih 26 godina uništila sve što se moglo uništiti u Crnoj Gori, kojoj su jedino ostali more i životna sredina.
“Zabrinjava to što se na ovaj način, na koji želite da istražujete naftu i gas u crnogorskom podmorju, može uništiti i taj resurs, da od njega ne ostane ništa“, kazao je Konatar.
Poslanik DF-a, Milutin Đukanović, smatra da davanje tako profitabilne koncesije stranim kompanijama, pokazuje inferiornost Vlade.
Poslanik SNP-a, Srđan Milić, kazao je da nije sigurno da će se prilikom istraživanja podmorja naći nafta, ali da u toj partiji ne žele da se desi da i jedan cent crnogorskog bogatstva ode stranim kompanijama.
Poslanik Demokratske partije socijalista DPS Nikola Gegaj, saopštio je da će fiskalni benefiti od projekta istraživanja i eksploatacije nafte i gasa iznositi 62 do 68 odsto onoga što kompanije proizvedu. Tu su i direktni prihodi, od raznih naknada.
On naveo da, pored Crne Gore, i druge zemlje regiona namjeravaju da počnu istraživanje nafte i gasa u jadranskom podmorju, kao i da je u posljednje vrijeme intenzivirana saradnja sa državama regiona upravo zbog realizacije energetskih i infrastrukturnih projekata.
Ministar ekonomije Vladimir Kavarić je odgovarajući na pitanja poslanika, kazao da se ne radi o prodaji državnih resursa, već o njihovoj kontroli.
“Primjenjujemo najbolji norveški model. U Norveškoj to ne radi državna kompanija, već norveški Statoil, koji sa još 50 drugih istražuje i eksploatiše naftu i gas. Imamo i najbolji globalni model za izbjegavanje bilo kakve manipulacije“, rekao je Kavarić.
Norveški model, kako je objasnio, podrazumijeva da je sve regulisano zakonom, da su definisane obaveze plaćanja države i stranih firmi, kao i da je obezbijeđena maksimalna zaštita životne sredine.
“Suština modela nije u tome ko je vlasnik, već kako taj model funkcioniše. Ako imamo znanja i kapaciteta, možemo da formiramo kompaniju koja će da radi ovaj posao“, naveo je Kavarić.
On je dodao da Fond za ugljovodonike mora da postoji, ali kad počne eksploatacija. U taj fond će, kako je naveo, ići 85 odsto profita i pripadaće građanima.
On je objasnio da je cjelokupan proces u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom nafte i gasa počeo 2007. godine, a da je Zakon o istraživanju i proizvodnji ugljovodonika donesen 2010.
“Ubrzo je donešen i Zakon o porezu na ugljovodonike, kojim je uvedena specijalna stopa poreza od 54 odsto na ovu oblast“, kazao je Kavarić.
On je podsjetio da je potom sproveden tendeski postupak i da je obast koja je bila ponuđena naftnim kompanija je bila raspoređena u 13 blokova.
“Ponudu je dostavilo šest kompanija, podijeljenih u tri grupe. Ponuda italijansko-ruskog konzorcijuma, koji čine kompanije Eni i Novatek, ocijenjena je najboljom“, podsjetio je Kavarić.
Koncesioni ugovori koji su zaključeni sa tim kompanijama dostavljeni su Skupštini i podrazumijevaju ugovor o koncesiji, kao glavni, kao i ugovore o zajedničkim operacijama i o računovodstvu.
Ugovorom o koncesiji se utvrđuje odnos između države i koncesionara. Ugovor o zajedničkim operacijama reguliše odnos između Enija i Novateka, dok Ugovor o računovodstvenim evidencijama reguliše način obračuna troškova između partnera u ugovoru i maksimalne troškove koji se mogu pripisati aktivnostima u Crnoj Gori.
“Porez na neto profit koji budu ostvarile naftne kompanije proizvodeći ugljovodonike u Crnoj Gori je u visini od 54 odsto. Koncesiona naknade za proizvodnju nafte će iznositi od pet do 12 odsto, za gas dva odsto, dok naknada za površnu iznosi oko 300 EUR po metru kvadratnom. Oko 65 odsto pripada državi Crnoj Gori od onoga što naftne kompanije ostvare”, kazao je Kavarić.
On je naveo da postoji postoji garancija matične kompanije koja predstavlja za sve obaveze i potencijalne finansije obaveze koncesionara prema državi uključujući i neugovorenu odgovornost koncesionara za direktnu štetu.
