Najlakše je dovesti turistu. Najteže ga je zadržati, napraviti od njega prijatelja zemlje, koji će zatim, na najbolji mogući način kroz lično iskustvo, neposredno, toplo i prije svega iskreno, pričati o vama. Da li će se to desiti zavisi od nebrojeno faktora: svakog zaposlenog na aerodromu, graničnom prelazu; svakog zaposlenog u hotelu od toga kako ste ga dočekali na parkingu, na koji način ste mu izašli u susret sa eventualnim problemom oko hrane ili sobe, kako ste mu dali instrukcije da dođe do nekog mjesta, je li bilo dovoljno sadržaja u blizini koji bi ga držali zainteresovanim, da li je lako i bezbjedno došao do vas, da li su vam cijene razumne i u skladu sa ponudom i stotinama drugih stvari koje se, zajedno, jednostavno zovu utisak o vama. Teret odgovornosti za taj utisak imaju prvenstveno institucije, jer mi smo ti koji kreiramo sistem, strukturu, koja usmjerava dalje djelovanje. Sa druge strane, sistem je jak koliko i najslabija karika u njemu. Dakle, individualni doprinos svakog od nas je mnogo više od floskule.
Puno posla je pred nama, ali nas podaci uvjeravaju da smo uradili dosta toga. Naime, investicije su 2000. godine iznosile 10 miliona eura, a od 2007. do 2015. bile su 5.5 milijardi eura. Direktno i indirektno učešće turizma u BDP-u prošle godine iznosilo je 22,1 odsto ukupnog BDPa, a za 10 godina očekuje se da ta brojka dođe na 30 odsto. Ukupni prihod od turizma u 2005. iznosio je 222 miliona eura, a u 2015. 801 milion. Samo u 2015. otvoren je 21 objekat sa 428 soba, 245 apartmana i 1.463 ležaja, a naša zemlja bila je povezana sa 76 destinacija avio-saobraćajem. Iz zemalja Zapadne Evrope imali smo dvocifrene stope rasta: Njemačke 66 odsto, Velike Britanije 38 odsto, Poljske 15 odsto, Francuske 11 odsto, Norveške 10 odsto… uz zadržavanje tradicionalnih, a takođe, izuzetno važnih tržišta.
Može li katkad statistika upućivati na stanje koje se ne poklapa u potpunosti sa stanjem na terenu? Možda i može. Ali ne može podatak da je najpoznatiji turistički vodič na svijetu “Lonely planet” označio baš Kotor kao mjesto broj jedan koje treba posjetiti ove godine. Ne može podatak da sve međunarodne institucije koje se bave statistikom u turizmu imaju projekcije slične našima, da iz godine u godinu imamo više koncerata, kulturnih dešavanja i, uopšteno govoreći, manifestacija čiji broj kontinurano raste, da imamo povoljan vizni režim koji novim sporazumima i projektima stalno unapređujemo, da naši građani za 50ak eura mogu otići avionom u neke od evropskih gradova…
Dešava se da ljudi koje vode politiku vide primarno globalnu sliku razvoja, a pojedinac isključivo svoju sliku jedni vide samo šumu, drugi samo drvo. I jedna i druga su sasvim ispravne, a opet, jedna bez druge su okrnjene. Duboko vjerujem da smo našli pravi, srednji put, u kome ovu granu privrede razvijamo sa cjelovitom, ispravnom vizijom, u kojoj imamo globalni cilj postavljen na strateškim smjernicama, dok istovremeno pratimo način na koji njegova realizacija funkcioniše na terenu. Nije jednostavno, ali je, ako imate ideju, volju i snagu, izvodljivo. Kao i bilo šta u životu uostalom.
