Obračun

Taj telefonski poziv jednog djeteta koje je odlučilo da spase majku, a i oca od njega samog, sada izgleda kao tresak pesnicom o sto. Samo što je, nešto kasnije, ta lična djetinja hrabrost olako poražena poštovanjem one rupetine od zakona, koji su naravno smislili odrasli i kojem je očigledno nužna promjena. Jer, nasilnik je pušten na slobodu. lako se nije uopšte ponašao drugačije od bilo kakve zvijeri.

Zato, džaba nam sva priča, nema tu neke tajne niti filozofije, primitivizam je u Crnoj Gori dominantan, pa ticalo se to ulice, saobraćaja, domova zdravlja, pijace ili šaltera, slike nerazumnog i nasilničkog, bezobraznog i pokvarenog, iskompleksiranog svakako, ređaju se po našim životima svakodnevno. l mi se provlačimo kroz te slike, tihi i nikakvi, gledamo samo da sačuvamo živu glavu.

Zakonska i socijalna statistika već godinama (mada možemo da pričamo i o decenijama) nudi poražavajuće podatke o nasilju nad ženama. Skoro da ne postoji selo u Crnoj Gori (gradovi se podrazumijevaju) gdje se ne može pronaći neki "laf" koji o jadu crnome ne zabavlja svoju ženu. Ili samo neku ženu, nije nužno da bude nečija. Važno je iživljavanje koje traje. I važno je da su validni zakoni nemoćni pred nasiljem. A važno je i da što prije budu izmijenjeni. Svako odlaganje pretpostavlja katastrofu. A samo jedan život manje je mnogo više nego bilo šta.

Ili bi možda sve to trebalo da prepustimo djeci. Pa, neka ona rješavaju. Uostalom, očigledno je da su hrabrija nego svi mi odrasli. A pravo da vam kažem, možda nam, svima nama ovako slabunjavim, odraslim i stravljenim, upravo baš to treba. Da vidimo desetogodišnjeg klinca kako juriša na silu koja određuje zakon, dok svi oni "veliki" vire iza ćoška i žmirkaju od straha, a on se poput popa Mila Jovovića zalijeće, kakvi crni pištolji i puške, sablje i koplja. Jer, tada dijete, lijepo, jasno i glasno, za razliku od svih nas, prijeteći kaže: "Zovite mi Mušovića".