On je kazao da se “opozicioni ministri” u Vladi nalaze u ozbiljnom problemu, jer postoji otvoren pritisak opozicione javnosti da otkriju mehanizme zloupotrebe državnih resursa.
“Kada se bude otkrilo da dokaza o tim malverzacijama nema, sa jedne, i kada partije koje su delegirale opozicione ministre postanu svjesne partijskog rejtinga, po mom sudu, prije će se odlučiti da izađu iz Vlade kako bi delegitimisali regularnost izbora, nego da ostanu do kraja u Vladi i da te izbore legitimišu”, ocijenio je Bešić.
Sa stanovišta tehnokratske operativnosti, Bešić kaže da su opozicioni ministri u Vladi do sada radili korektno, na način koji nije mnogo različit od onog posla koji su radili DPS ministri.
“Međutim, sa stanovišta opozicione javnosti, oni nijesu otkrili neke mehanizme izbornih malverzacija koji su se od njih, sa stanovišta ove javnosti, očekivali. Dakle, sa jedne strane, oni su pokazali da nijesu “gori” od DPS ministara, a sa druge strane oni nijesu pokazali da su „bolji“ od njih. Bojim se da će im prije suditi opoziciona javnost nego bilo ko drugi”, istakao je on.
Na pitanje smatra li da će oni uspjeti u svom cilju da razotkriju zloupotrebe državnih resursa u partijske svrhe, Bešić odgovara da je pitanje da li su oni otkrili ili nijesu mehanizme zloupotreba.
“Mislim, sa ovog stanovišta da su oni u ozbiljnom problemu. Sa jedne strane, postoji otvoren pritisak opozicione javnosti da oni otkriju te mehanizme, a sa druge strane oni očito ništa ozbiljnije ne mogu da pronađu. Stvari koje su dosad pronašli nijesu dovoljno senzacionalističke da zadovolje apetite opozicione javnosti, i to je za njih velika nevolja. Još je veća, rekao bih najveća, da ne kažem katastrofalna greška, činjenica da su opozicione partije u Vladu poslale takoreći anonimna lica, namjesto da, ako su već odlučili da učestvuju u Vladi, prvaci partija to učine. Dakle, ako ulaze u Vladu, SDP, Demos i URA prije svega trebali su u Vladu poslati svoje lidere i/ili ono najbolje što imaju, tj. Krivokapića, Lekića i Rakčevića”, istakao je Bešić.
Tek onda bi, dodaje,teorijski imali snage da iznesu svoja stanovišta i da zadobiju pažnju javnosti.
“Namjesto toga oni su poslali korektne ljude sa manjkom političkog autoriteta i to ozbiljno ograničava efekte učešća opozicije u vlasti. Naprosto, oni su te pojedince poslali u Vladu kako bi imali winwin situaciju, naime, ako ti ministri nešto urade to je zasluga partija, ako ništa ne urade, žrtvovaće ih i prebaciti na njih odgovornost za neuspjeh”, naveo je Bešić.
On smatra da Vlada izbornog povjerenja neće izdržati do kraja mandata.
“Ali ovaj stav zavisi od velikog broja faktora. Ključni razlog zbog kojeg mislim da neće jeste upravo u prethodno iznesenom stavu, a to je da dosad nijesu pronađeni dokazi ozbiljnih izbornih malverzacija, a to je nešto što se od njih očekuje. Preciznije, kada se bude otkrilo da dokaza o tim malverzacijama nema i kada partije koje su delegirale opozicione ministre postanu svjesne partijskog rejtinga, po mom sudu, prije će se odlučiti da izađu iz Vlade kako bi delegitimisali regularnost izbora, nego da ostanu do kraja u Vladi i da te izbo re legitimišu”, objasnio je Bešić.
Za ovakvo ponašanje, dodaje, vjerovatno će naći određene razloge koje će predstaviti ili kao izborne malverzacije ili će reći da je njihov rad u Vladi onemogućen iz već kakvih razloga.
“Paradoksalno, ali ovo dovodi do toga da će Vlada izbornog povjerenja zapravo postati vlada izbornog nepovjerenja. Tačnije, namjesto da se poveća povjerenje u izborni proces, ono će biti umanjeno”, kazao je Bešić.
U proteklom periodu došlo je do pregrupisavanja i usitnjavanja na opozicionoj sceni. Na pitanje koji bi model izlaska na izbore bio optimalan za opozicione partije kako bi došlo do političkih promjena u oktobru, Bešić kaže da se o tome pitaju građani Crne Gore i niko drugi.
“Moj stav počiva na jednostavnoj premisi, a to je: ukoliko imamo veliki broj partija slične provenijencije, one se trebaju udružiti kako bi čvršće zastupali svoje ideje i stavove. Nažalost, očito je da ispred interesa građana češće stoji partijski i/ili lični interes, sujete u kombinaciji sa nerealnim procjenama snaga, koji će onemogućiti formiranje ovih prirodnih koalicija. Partije i njihovi lideri su naprosto zaboravili na interes građana koje predstavljaju, a u epicentru je njihov lični i/ili oligarhijski interes”, naglasio je on.
DPS će se osloniti na lidera, DF na radikalnu retoriku, URA će se pogubiti…
Bešić kaže i da je predizborna kampanja je vrlo predvidiva. Smatra da će se DPSosloniti na snažnu organizaciju i neprikosnovenog lidera, prozivajući političke protivnike da hoće da ponište rezultate referenduma.
DF će, dodaje, nastaviti radikalnu retoriku prema DPS-u i prozivaće sve ostale partije da su izdale opozicione interese ulaskom u Vladu.
SNP će, smatra, imati kampanju koja se tradicionalno oslanja na dobru organizaciju i lojalne glasače.
“URA će se prosto pogubiti u kampanji zato što imaju slabog lidera i odsustvo snažne ideje, uz činjenicu da već sada imaju nedovoljno snažnu podršku. SDP će se ponašati kao crnogorski DF, dakle radikalno, ali na patriotskoj matrici. Demos će se ponašati radikalno i diplomatski u isto vrijeme, što je u skladu sa karakterom i političkim stilom njihovog lidera. Demokrate će biti najinteresantnije, zato što oni kombinuju progresivan i konzervativan pristup, modernost i tradicionalizam. SD će imati kampanju koja slijedi stav: glasajte za nas zato što podržavamo DPS i sa ovom kampanjom će imati problema u političkoj komunikaciji. Pozitivna će pokušati da kapitalizuje pozicije vlasti koje su dobili uz jednu mobilnost i energiju koju očito pokazuju na terenu. BS se oslanja na bošnjački argument i klijentelizam. Sve ostalo nije vrijedno pomena”, zaključio je Bešić.
