Ministar unutrašnjih poslova Goran Danilović ranije je saopštio da lična karta u Crnoj Gori, kao identifikacioni dokument, nije biometrijski i pozvao je Državnu izbornu komisiju DIK da riješi to pitanje.
Iz CeMI-ja su kazali da se postavlja pitanje da li će građani Crne Gore moći da glasaju na izborima u oktobru sa ličnom kartom, ili samo sa pasošem, uzimajući u obzir da lične karte državljana Crne Gore nijesu biometrijski dokument,
“Naime, nakon potvrde eksperata da crnogorska lična karta nije biometrijski dokument, kao i činjenice da se Zakonom o ličnoj karti ovaj dokument ne definiše kao biometrijski, pitanje je kako tumačiti odredbu iz. Čl 80 Zakona o izboru odbornika i poslanika koja kaže „Birač saopštava biračkom odboru svoje ime i prezime, a svoj identitet dokazuje biometrijskom ličnom kartom ili pasošem““, navodi se u saopštenju.
Ukoliko se Zakon bude primjenjivao doslovno, kako su pojasnili iz CeMI-a, birač neće moći da dokazuje svoj identitet na osnovu lične karte, “te samim tim neće moći ni glasati uz pomoć samo ovog dokumenta“.
“Činjenica da lične karte nisu biometrijski dokument, takođe dovodi u pitanje efektivnost elektronske identifikacije birača, jer uređaj ne prepoznaje kodiranu sliku/biometrijske podatke glasača, već samo povezuje tekstualne podatke na karti sa slikom u sistemu“, upozorili su iz CeMI-ja.
Iz te organizacije su izrazili nezadovoljstvo i zatražili odgovornost onih koji su utrošili ogromna sredstva za izradu elektronskog sistema za identifikaciju birača koji, kako su naveli, nije u stanju da obezbijedi dovoljan nivo pouzdanosti kontrole.
“Nažalost, sve do juče su državni zvanični MUP-a obmanjivali javnost. Ovdje je važno naglasiti odgovornost predhodne uprave MUP-a koja je koordinirala izradu sistema elektronske identifikacija birača. MUP je morao prilikom izmjena Zakona o izboru odborika i poslanika da reaguje i ukaže da crnogorski građani ne koriste biometrijska dokumenta. Možemo sa žaljenjem konstatovati da postoji velika nesrazmjera između uloženog i dobijenog, kada je riječ o izradi elektronske identifikacije birača“, istakli su iz CeMI-ja.
Oni su ocijenili da sistem elektronske identifikacije birača predstavlja korak naprijed, ali je taj korak, kako smatraju, mali i nedovoljan da se sa pouzdanošću zna da zloupotreba nema prilikom glasanja.
“Ono što je dobro jeste da su građani, međunarodni i domaći posmatrači saznali istinu te da će to dobrinijeti većem stepenu opreza prilikom nadgledanja izbornog procesa“, kazali su iz CeMI-ja.
Prema njihovim riječima, s obzirom da nema vremena do izbora za ozbiljne intervencije, jedino što ostaje da se uradi da bi glasači mogli da ostvare svoje pravo uz pomoć lične karte jeste da se što prije izmijeni Zakon o izboru odbornika i poslanika u članu 80, nakon čega je, kako smatraju, potrebno razmotriti i druge moguće praktične posljedice ove činjenice na izborni sistem.
“Nakon izbora smatramo da treba nastaviti proces unapređenja uslova za fer i slobodne izbore kroz proces uvođenja biometijskih karata, bez obzira što je to skup proces, kao i prilagoditi postojeći sistema elektronske identifikacije birača biometrijskim kartama kada one budu uvedene“, naveli su iz CeMI-ja.
