Ovo je aktuelna tema i među članicama NATO-a, naročito zbog komplikovane bezbjednosne situacije. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je poručio na nedavno održanom NATO samitu u Varšavi da će savez povećati izdvajanja za odbranu. Čelnik Alijanse je procijenio da će evropske zemlje i Kanada ove godine izdvojiti 3% više sredstava za odbranu nego prethodne godine, što odgovara iznosu od 8 milijardi američkih dolara.
I naša država preduzima konkretne korake kako bi povećala izdvajanja za odbranu i dostigla standarde NATO-a.
Crna Gora je sa opredjeljenjem da postane NATO članica odlučila da izvrši reforme i unapređuje sistem odbrane u cilju dostizanja NATO standarda, koji obuhvataju i budžetska izdvajanja za odbranu u iznosu od dva odsto BDP na godišnjem nivou. Jednim od ključnih strateških dokumenata za planiranje odbrane „Dugoročnim planom razvoja odbrane 2016-2025“, koji je usvojen u februaru ove godine, predviđena su izdvajanja za odbranu za period od narednih 10 godina naveli su za naš list iz Ministarstva odbrane. Ističu da je prikazan postepeni rast, čime bi se do 2024. godine dostigao zahtijevani nivo izdvajanja od dva odsto.
U toku prethodnih godina, izdvajanja Crne Gore za odbranu su bila na nivou od oko 1,5% BDP-a dodaju iz MO.
Preispitivanje zemalja
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je među evropskim članicama bilo prisutno „dugogodišnje zanemarivanje odbrambenih potreba“.
“Bilo je primjetno kako padaju kapaciteti evropskih članica NATO-a. Smanjuje se broj jedinica, tenkova, borbenih aviona, helikoptera. Britanci, iako više neće biti dio Evropske unije, ostaju u NATO kao kičma te organizacije. Oni su imali svega dvadesetak helikoptera na raspolaganju za Avganistan. To su, zapravo, elementi na koje su Amerikanci pokušavali da ukažu. Ne mogu oni biti nosioci oružanih intervencija, a da evropske članice to posmatraju sa strane i kažu da nemaju potrebne resurse”, kaže Radić.
On smatra da priča o izdvajanju za odbranu od 2 odsto BDP-a nije uslov NATO-a, već poziv da se slijedi ideja koja bi bila jednaka za sve, a to je mehanizam kolektivne odgovornosti.
“NATO je počeo previše da se oslanja na Ameriku i u tom kontekstu je jasno da će svaka zemlja pojedinačno morati da se preispita šta želi i koliko je spremna da potroši za svoju vojsku”, ističe sagovornik. On kaže da ne možemo očekivati da će neke zemlje koje premašuju jedva 1% BDP-a da udvostruče troškove, ali očigledno je da će u Evropi „krenuti proces podizanja vojnih troškova, obnova sposobnosti i potencijala“.
Samo pet od 28 država NATOa ulaže više od 2% BDP-a u odbranu. Prošle godine je samo jedna nova država preskočila prag od 2% Poljska, i pridružila se Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Estoniji i Grčkoj. SAD su najveći odbrambeni potrošač na svijetu.
Modernizacija vojske je otvoreno pitanje
Radić podsjeća da se do prije nekoliko godina svaka zemlja ponosila smanjivanjem troškova, pri čemu dodaje da se sada kreće u kontraproces. Navodeći primjer Crne Gore, on kaže da su u junu 1992. godine na aerodromu u Golubovcima bila 174 vazduhoplova, a sada u „ovom trenutku Crna Gora ima šest lakih helikoptera ,,gazela“ koji mogu da lete“.
“NATO će postaviti pitanje povećane potrošnje i neminovno je da će iz crnogorskog budžeta morati da se više izdvaja za vojsku, ali NATO kao sistem kolektivne bezbjednosti ipak pruža priliku da se neki resursi od bogatijih prenesu na one koji imaju manje”, kaže Radić.
Kada je riječ o potrebama Crne Gore, on dodaje da se pokazalo da na ovom nivou brojčanog stanja koje ima Vojska Crne Gore mogu da se servisiraju elementarni troškovi njenog funkcionisanja.
“Ali, modernizacija koja je potrebna, zatim nabavka sredstava da bi se povećale sposobnosti, to je otvoreno pitanje. U dugoročnom planu razvoja sistema odbrane Crne Gore zacrtano je da treba da se kupe dva višenamjenska helikoptera srednje klase nosivosti. Planirano je da se na to potroši 30 miliona eura, a to su ozbiljne pare”, kaže on.
Kada je riječ o manjim zemljama, Radić kaže da se od njih očekuje da pokažu dosljednost u partnerstvu, ali njihov razvoj odbrambenih kapaciteta treba da bude usmjeren na ono što su nacionalni interesi.
