“Sjetimo se šta se dešavalo sa Bošnjacima devedesetih. Da smo tada bili dio Alijanse, rat se ne bi dogodio i ne bi došlo do ogromnih stradanja i ljudskih žrtava. Otuda manjinski narodi podržavaju sve demokratske procese u Crnoj Gori“, naveo je on
Kako je istakao, nije saglasan sa ocjenom da je na sjeveru najmanja podrška ulasku Crne Gore u NATO, a upitan da li niskom podrškom sjever šalje poruku da je zapostavljen, Husović je odgovorio da to što neko ne podržava NATO ne treba da predstavlja način revanširanja Vladi, prenosi Mina.
“Treba da podržimo članstvo Crne Gore u NATO, a na izborima će svako imati mogućnost da glasa za onoga koga smatra najboljom opcijom“, poručio je Husović.
Prema istraživanjima, 88 odsto pristalica BS-a podržava članstvo, a Husović napominje da bi volio da podrška bude veća i kod ostalih naroda u Crnoj Gori.
“Ne ulazimo u NATO samo da bi Bošnjaci imali određenu korist, već je važno da shvatimo da je sigurnost na ovim prostorima za sve građane jako bitna“, konstatovao je on.
Ukazujući da u Crnoj Gori neke porodice dosta teško žive i da je nezaposlenost velika, Husović pojašnjava da se oni “uglavnom bave svojim ekonomskim i finansijskim problemima i nijesu zainteresovani za NATO ili Evropsku Uniju“.
Komentarišući aktuelnu političku situaciju, Husović kaže da bi volio da su odnosi u Vladi i odnosi između Vlade i Skupštine bolji, a na pitanje da li Vlada ima legitimitet da vodi proces ulaska Crne Gore u NATO, Husović je pojasnio da su Demokratska partija socijalista i Socijaldemokratska partija u pregovorima.
“Nadam se da će naći rješenje. Bez obzira da li bili ili ne bili ministri u Vladi, to neće uticati na ulazak Crne Gore u NATO“, kazao je on.
Husović je, govoreći o azilantima u Njemačkoj, saopštio da će se u državu do kraja oktobra vratiti 2.000 crnogorskih građana koji nijesu dobili azil u Njemačkoj i da su u toku pripreme kako bi se tim građanima izašlo u susret.
“Mnogi od njih su prodali sve što su imali, zatvorili domove i otišli”, kazao je on.
