Diskusija je održana danas u velikoj sali CGO-a, a organizovali su je Centar za građansko obrazovanje i fondacija Friedrich Ebert Stiftung.
Uljarević je dodala da u kontekstu izgradnje državnih institucija, koje u svom radu moraju biti oslobođene političkog uticaja, značajan doprinos daju organizacije civilnog društva, te je istakla neophodnost učešća NVO u procesu evropskih integracija.
Na panelu je, između ostalog, predstavljen papir koji je pripremila fondacija Friedrich Ebert „Socijalna kohezija u centru – nova inicijativa za stabilnost i prosperitet na zapadnom Balkanu“, čiji su autori stručnjaci iz region: Svetlana Cenić (BiH), Ardian Hackaj (Albanija), Amer Kapetanović (BiH), Gazmend Qorraj (Kosovo), Dušan Spasojević (Srbija), Dragan Tevdovski (Makedonija), Daliborka Uljarević (Crna Gora), kao i bivša parlamentarka Evropskog parlamenta Maria Eleni Koppa (Grčka).
Ivana Račić iz fondacije Friedrich Ebert je na samom početku panela rekla da je fondacija Friedrich Ebert kao doprinos Berlinskom procesu pokrenuo inicijativu izrade prijedloga praktičnih politika u cilju poboljšanja ekonomsko-političke situacije u zemljama Zapadnog Balkana.
„Ova inicijativa je pokrenuta sa predstavnicima civilnog društva, predstavnicima akademske zajednice i donosiocima odluka iz regiona, Brisela i Berlina. Današnja debata je rezultat ovih napora da se osnaži uloga civilnog društva u procesu evropskih integracija“, naglasila je Račić.
Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu pojasnio je da je osnovna ideja ponovno pokretanje priče o demokratizaciji i njeno vezivanje za proces evropskih integracija, jer kako ističe osjeća da je došlo do zastoja po ovim pitanjima kako u zemljama Zapadnog Balkana, tako i u Evropskoj uniji.
„Pokušali smo da pronađemo one teme koje su u stvari srž problema, a to su politički klijentelizam, mala odgovornost političkih elita i odsustvo transparentnosti“, dodao je Spasojević.
Govoreći o ulozi civilnog sektora u kreiranju javnih politika Zlatko Vujović sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta Crne Gore, ocijenio je da je ”uticaj nevladinih organizacija u kreiranju javnih politika u Crnoj Gori varirao od izuzetno velikog do slabog, a što je dominatno zavisilo od političke situacije, odnosno da li vladajuće strukture trebaju veći stepen legitimiteta.”
On je, takođe, naveo da je “dijalog o javnim politikama u Skupštini Crne Gore na izuzetno niskom nivou. Pregovaranje između vladajućih i opozicionih struktura funkcionise jedino kada je potrebna zahtjevnija većina za izbor članova određenih tijela”.
Vujović je zaključio da su u tome “najveći gubitnici građani, jer u tim trgovinama nestaju pokušaji da dobijemo nezavisne institucije.”, a da je “Evropska unija dala značajan doprinos jer je snažno podržala uključivanje predstavnika civilnog drustva u intersektorska tijela, kao i pregovaračke timove. Međutim, sada je amplituda nepovoljna po NVO”.
Panelu je prisustvovalo oko 40 predstavnika nevladinih organizacija, aktivista političkih partija i medija, studenata i ostalih zainteresovanih građana, a moderirala ga je koordinatorka programa u CGO-u, Ana Vujošević.
