Da Brisel po pitanju podizanja energetske efikasnosti ne preti praznim pištoljem pokazuje slučaj Mađarske, koju je Evropska komisija u martu prijavila Sudu EU, objavio je danas zagrebački Poslovni dnevnik.
U skladu s Direktivom o energetskoj efikasnosti, države članice moraju da postignu uštede energije u periodu od 1. januara 2014. do 31. decembra 2020.
To moraju da učine koristeći se sistemima obaveza energetske efikasnosti i(li) drugim ciljanim mjerama politike, kako bi podstakle poboljšanja energetske efikasnosti u domaćinstvima, sektoru industrije i saobraćaja.
U okviru sistema obaveza energetske efikasnosti preduzeća moraju da preduzmu mjere za osiguravanje ušteda energije na nivou krajnjeg korisnika, na primer pružajući savjete o ugradnji bolje izolacije ili nudeći bespovratna sredstva za zamenu starih prozora koji uzrokuju energetske gubitke.
Uprkos tome što je Direktiva morala da bude prenijeta u nacionalna zakonodavstva do 5. juna prošle godine, Austrija, Hrvatska, Irska, Letonija i Rumunija to nijesu učinile.
Zato je prošle sedmice Evropska komisija poslala obrazložena mišljenja na adrese ovih pet država članica, tražeci od njih da u potpunosti prenesu Direktivu u nacionalno zakonodavstvo.
Ako države clanice ne izvrše tu obavezu u roku od dva mjeseca, Komisija može da odluči da ih uputi Sudu EU i zatraži novčane kazne.
U drugoj polovini prošle godine Komisija je pokrenula postupke zbog povrede propisa za neprenošenje Direktive o energetskoj efikasnosti protiv 27 država članica (sve osim Malte).
Lani u decembru Komisija je poslala obrazloženo mišljenje Bugarskoj i Mađarskoj, u februaru ove godine Grčkoj i Portugaliji, a u martu je odlučila da Mađarsku uputi na Sud uz novčane kazne jer nije donijeta nijedna mjera za sprovođenje.
Direktiva o energetskoj efikasnosti je rezultat sve veće zavisnosti Evropske unije od uvoza energije i oskudnih izvora energije, kao i potrebe da ograniči klimatske promjene i prevladava privrednu krizu, prenio je Poslovni dnevnik.
U Briselu smatraju da je energetska efikasnost vrijedno sredstvo za odgovaranje na te izazove. Njome bi trebalo da se poboljša sigurnost snabdijevanja EU tako što se smanjuju potrošnja primarne energije i njen uvoz, dok bi prelaskom na energetski efikasniju privredu trebalo da se poboljša konkurentnost industrije.
