Prema tabeli grčkih kreditora, koju je sačinio BBC, eurozona je kroz Evropski fond za finansijsku stabilnost Grčkoj pozajmila 141,8 milijardi eura i još dodatnih 52,9 milijardi, kroz poseban zajam za Grčku.
Gledano po državama, najveći kreditor je Njemačka, koja je preko evropskog programa pomoći i banaka Grčkoj plasirala ukupno 68,2 milijarde eura, slijedi Francuska s ukupnim iznosom od 43,3 milijarde eura, a na trećem mjestu je Italija sa 38,4 milijarde eura.
Iza njih su Međunarodni monetarni fond koji je Grčku kreitirao sa 21,4 milijarde eura i Evropska centralna banka sa 18,1 milijardi eura kredita.
Otpis tih dugovanja, što se donekle očekuje, prve dvije zemlje neće previše da pogodi s obzirom na njihovu snažnu ekonomiju, ali bi zato otpis duga mogao da predstavlja problem za Italiju (38,4 milijarde eura) i Španiju, kojoj Grčka duguje 25 milijardi eura, koje i same imaju probleme sa otplatom dugova, slabim oporavkom privrede i velikom nezaposlenošću, prenio je portal Indeks.hr.
I manje zemlje bi mogle da budu suočene sa moranjem da otpišu dug Grčkoj, što bi za njih bilo prilično teško s obzirom na odnos duga i njihovog bruto domaćeg proizvoda BDP.
Slovenija je Grčkoj pozajmila 1,4 milijarde eura što je 3,9 odsto BDP-a, dok je Malta sa pozajmicom od 400 miliona eura, dostigla pet odsto svog BDP-a.
Među državama-povjeriocima sa većim pozajmicama su i Holandija sa 13,4 milijarde eura, SAD 11,3 milijarde, Velika Britanija – 10,8 milijardi, Belgija sa 7,5, Austrija 5,7 i Finska 3,9 milijardi eura.
