MMF je od 2010. godine učestvovao u raznim akcijama spašavanja prezaduženih članica evropske monetarne unije. Odjednom je postao suzdržan, a o svom učestvovanju u trećem paketu pomoći Grčkoj MMF želi da se izjasniti tek u jesen, nakon prvih ocjena sprovođenja reformi koje od Atine traže zajmodavci.
Sa kreditnim volumenom od 25 milijardi američkih dolara Grčka je trenutno najveća mušterija MMF-a, a profesor Instituta za svjetsku privredu (IfW) iz Kiela Rolf Langhamer kaže da je to zabrinjavajuća činjenica.
On smatra da je MMF već ranije morao napustiti program finansiranja Grčke, prenosi Mina business.
„Mnoge države u razvoju misle: Prema nama ste uvijek bili krajnje strogi, ali kod bogatih Evropljana pravite izuzetke“, objasnio je Langhamer.
Lagard je sredinom avgusta kazala da je za sposobnost Grčke da otplaćuje dugove odlučujuće da se njeni evropski partneri obavežu na signifikantni oproštaj duga koji znatno prelazi dosadašnji volumen. U intervjuu objavljenom u izdanju švajcarskog lista Le Temps Lagard je navela da MMF ne razgovara o oproštaju duga, nego o produženju roka za otplatu kredita, smanjenju kamata i odlaganju plaćanja. Ona je dodala da bi takvo restrukturiranje zaduženja bilo dovoljno da Grci ovladaju svojim dugovima.
MMF je 2002. godine zapao u krizu. Tada je sve više država u razvoju zbog stalnog privrednog rasta počelo stvarati vlastite devizne rezerve i otplaćivati dugove. MMF je izgubio mušterije, ali je 2008. godine izbila globalna kriza.
Langhamer smatra da je odavno trebalo odustati od insistiranja na otplati duga.
„Na Grčku može pasti nebo, ali ona će i dalje ostati postojati kao država. Jedna država je neograničeni investicijski objekat”, kazao je on.
Kako je dodao, ekonomski gledano potpuno je glupo reći da jedna država otplaćuje svoj dug.
“Važnije je da je jedna država u stanju redovno izvršavati svoje dužničke obveze“, konstatovao je Langhamer.
