Oni su na blogu Katoličkog univerziteta Luven objavili analizu izveštaja o obaranju ruskog aviona i iznijeli sumnje u njihovu tačnost.
Turska strana tvrdi da je ruski avion bio 17 sekundi u njihovom vazdušnom prostoru. Međutim, prema računici Durslera i Lapenta, pri brzini od 980 kilometara na čas ruski avion je u turskom vazdušnom prostoru mogao biti samo sedam sekundi.
Na osnovu ovoga, oni osporavaju turske tvrdnje da su prije obaranja ruski piloti bili deset puta upozoreni i postavili su pitanje kako to da su turske vazdušne snage mogle da predvide da će avion preći u njihovo vazdušno područje jer teoretski ruski avion je u zadnjem trenutku mogao da se okrene.
Oni takođe sumnjaju i u vjerodostojnost ruske verzije događaja, a za njih je neuvjerljiva tvrdnja Rusije prema kojoj se avion okretao i pokušavao da izbjegne turski vazdušni prostor u trenutku kada je pogođen.
“To nije moguće jer se promjena smjera kretanja za 90 stepeni pri tolikoj brzini može postići samo uz objekat koji je mnogo teži ili brži od aviona”, navode oni.
Dursler i Lapenta navode da se i ruska i turska verzija moraju uzeti s rezervom.
“Proračuni pokazuju da je avion mogao biti do deset sekundi u turskom vazdušnom prostoru, a ruske tvrdnje se ne slažu sa zakonima mehanike”, konstatovali su oni.
