On je ocijenio da je najava njegovog dolaska “kao bura u čaši vode”.
Đurić je kazao da procedura propisuje da je se zvaničani zahtjev za posjetu upiti 72 sata ranije, preko oficira za vezu, ali da takav zahtjev nije stigao.
“Gospodin Tači nije tražio odobrenje za posjetu, niti Srbija organizuje bilo kakav skup na kojem bi Tači mogao da učestvuje, niti takav skup organizuje međunarodna zajednica. Riječ je o buri u časi vode, ili odvraćanju pažnje sa značajnijih tema”, rekao je Đurić za Radio-televiziju Srbije RTS.
Dodao je da je prethodnih dana bilo puno loših izjava koje su davali Hašim Tači i albanski premijer Edi Rama, a koji su pozvali na destabilizaciju regiona, zbog čega sada žele da skrenu pažnju s toga.
“Oni su pretrpjeli određenu političku štetu i u međunarodnim krugovima i u regionu… i kao da je bilo potrebno da se baci u fokus neka izmišljena tema”, ocijenio je Đurić.
Upitan kakva bi reakcija Beograda bila kada bi Tači ipak došao da prisustvuje nevladinom skupu u Beogradu, koji je zakazan za sljedeću nedjelju, kazao je da bi on bio tretiran kao i bilo koji drugi građanin Srbije.
“I u tom smislu i taj naš građanin bi se, u skladu s našim zakonima, našao kao predmet rada određenih institucija”, rekao je Đurić.
Povodom predstojeće runde razgovora u Birselu, zakazane za 21. april, Đurić je kazao da će osnovne teme razgovora biti formiranje zajednice srpskih opština, pitanje imovine, energetike i telekomunikacija.
“Ima mnogo problema i zadataka koji su pred nama, naročito pred pokrajinskim institucijama, jer šest prvih tačka koje se tiču prava Srba su potpuno neostvarene”, rekao je Đurić.
On je, povodom godišnjice od potpisivanja Briselskog sporazuma, dodao i da je Beograd ispunio sve što je tim sporazumom propisano i da se sada očekuje da međunarodna zajednica, kao garant sporazuma, “ispuni svoj dio posla”.
“Osnivanje zajednice srpskih opština je nešto za šta ćemo se sigurno izboriti, jer ćemo kao vlada istrajati na tome”, poručio je Đurić.
