Učesnici konferencije, koju su organizovali Muzej žrtava genocida u Beogradu i ruski Fond strateške kulture, saglasili su se da se do istine može doći, između ostalog, odgovorom na pitanje koje je još otvoreno – ko je organizovao dešavanja u Srebrenici.
„Srebrenica je postala objekat manipulacije, neutvrđenih činjenica i propagande, i potpuno je zanemarena činjenica da je genocid izvršen nad srpskim stanovništvom u okolini Srebrenice“, istakla je Ana Filimonova iz ruskog Fonda strateške kulture.
Filimonova je ukazala da je istinu o događajima u Srebrenici potrebno utvrditi u interesu pravde i svih naroda i cijelog svijeta i poručila da, dok se to ne utvrdi, srpski zvaničnici ne treba da idu na komemoraciju u Srebrenicu.
“Prvi korak neka napravi Zapad. Neka uradi isto što je uradio za muslimansku stranu i kada priznaju sve žrtve na osnovu konkretnih podataka o pravim žrtvama, onda možemo da razmislimo kako na najbolji način poštovati žrtve sa obje strane”, rekla je Filimonova.
Član Ekspertskog tima jugoistočne Evrope za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala Dževad Galijašević rekao je da je Srebrenica problem o kome treba raspravljati, zbog neodgovorenog pitanja ko je organizovao dešavanja.
On je istakao da Haški tribunal nije pronašao nijedan ozbiljan dokument vlade, vojske ili policije Republike Srpske u kojima bi se vidio plan za izvođenje takvo ozbiljnog zločina u Srebrenici kao što bi bio genocid.
Galijašević je rekao da je Srebrenica dogovor američke i francuske politike i “jedan od tri zločina sa američkim pečatom”, u koje je uključio prelazak akcije Oluje na tlo BiH i zločin na Ozrenu.
On je rekao da Srebrenica jeste masovan zločin koji se u vrlo kratkom vremenu i na malom prostoru desio Bošnjacima, ali je istakao da se od 1992. do 1995. godine na tom istom prostoru dešavao i Srbima, kao i da je takvih posebnih zločina u BiH bilo mnogo, među kojima onaj nad Srbima u Sarajevu.
“Selekcija žrtava nije izvršena, mi nemamo podatke koliko je zaista u neposrednim sukobima, koliko na minskim poljima, a koliko u međusobnim obračunima izginulo ljudi. Nemamo podatke o tome ko je planirao i žrtvovao Srebrenicu i zašto je Naser Orić i čitava komanda 28. divizije tri mjeseca prije ovih događaja napustila Srebrenicu”, rekao je Galijašević.
Politikolog Aleksandar Pavić mišljenja je da su zloupotrebe u vezi sa Srebrenicom postale stub modernog zapadnog intervencionizma i politike kontrole ne samo Balkana nego i globalne politike.
“Srebrenica je bukvalno, stub doktrine koja je usvojena na nivou UN. Srebrenica i Ruanda se koriste kao povod za pravljenje doktrine takozvane odgovornosti za zaštitu. Od 2006. godine više od 25 rezolucija Savjeta bezbjednosti UN su u sebi sadržale poziv na odgovornost za zaštitu, koja se temelji na lošem iskustvu, kako se kaže, u Ruandi i na Balkanu, misleći na Srebrenicu”, ukazao je Pavić.
Pukovnik u penziji Ratko Škrbić kazao je da u Srebrenici sigurno nije izvršen genocid, kao i to da ni u Haškom tribunalu do danas nije dokazana najvažnija komponenta definicije genocida, a to je namjera.
“U vojnim naređenjima i zapovjestima za izvršenje operacija najvažnija je odluka komandanta, a u odluci najvažnija je njegova namjera. Do sada u Tribunalu nije pronađeno nijedno naređenje Vojske Republike Srpske, od najnižeg nivoa do Generalštaba u kojem je naređeno da se izvrši ubijanje vojno sposobnih muškaraca ili zarobljenih vojnika 28. divizije i civila Srebrenice”, rekao je Škrbić.
Vršilac dužnosti direktora Muzeja žrtava genocida u Beogradu Veljko Đurić rekao je da postoji dovoljno relevantne arhivske građe i literature u kojoj se vidi eksplicitna uloga u BiH američke obavještajne službe, različitih američkih korporacija, američke vojske i državne administracije, te NATO snaga.
On je ocenio da se zbivanja u Srebrenici mogu posmatrati u okviru operacija koje su Amerikanci osmislili i osposobili muslimansko-hrvatsku vojsku, a to su između ostalih napad na Bihać, provokacije iz Sarajeva i iz Srebrenice, te izazivanje srpskih odgovora.
“Dovoljno je činjenica da možemo da zaključimo da su Amerikanci bili ključni faktor na Balkanu i dan-danas jesu. S tim što danas nisu u prvom planu koliko Britanci”, rekao je Đurić.
Zbornik referata sa skupa, na kojem učestvuje petnaestak stručnjaka iz oblasti odbrane, istorije, bezbjednosti, novinarstva i religije, kao i predstavnici 2.000 studenata potpisnika peticije kojom se pozivaju predstavnici Srbije da ne odu na komemoraciju u Srebrenic, biće predstavljen 20. oktobra u Beogradu.
Organizatori su saopštili da je poziv za učešće bio upućen i institutima i pojedincima “druge strane”, među muslimanima, kao i predstavnicima 20-tak ambasada, ali nije stigao nijedan odgovor – ni negativan niti pozitivan.
