“Prvo sam plakala, to me je strašno boljelo, nijesam razumjevala da može da postoji takva zloba, a onda sam shvatila da je jedan od razloga zašto sam se razboljela upravo taj što me je ljudska zloba previše povređivala i da je moj duhovni zadatak upravo da to prevaziđem. Većina tih ljudi to piše iz lične tuge, nesreće, straha, nezadovoljstva, odsustva ljubavi i njima treba pomoć, a ne svađa. Jer zloba je teža dijagnoza od raka. Znate, čovjeka nervira upravo ono što ih žulja u sebi, čega se plaše. I najzad, jako je bolesno očekivati da vas svi vole. Pa kad su Isusa razapeli, šta da očekuje običan smrtnik?”, kaže Isidora za Pulsonline.
Isidora Bjelica: Razapeli su Isusa mogu i mene
