Brodogradilište Bijela: Za čišćenje otpada dodatnih pet miliona eura

U ana­li­zi se na­vo­di da je naj­ma­nja pro­ci­je­nje­na ci­je­na tran­spor­ta mor­skim pu­tem na da­lji­nu, pet eura po to­ni na 1.000 kilometara, a naj­vi­ša 25 eura. Lo­kal­ni po­mor­ski tran­sport bi ko­štao od deset do 50 eura, a že­lje­znič­ki od deset do 30 eura po toni na 1.000 ki­lo­me­ta­ra. Naj­sku­plji i naj­o­pa­sni­ji vid tran­spor­ta je drum­ski, gdje je naj­ni­ža ci­je­na pro­ci­je­nje­na na deset eura po to­ni na 1.000 ki­lo­me­na­ra, a naj­vi­ša čak 250 eura.

U do­ku­men­tu se na­vo­di da se u Bi­je­loj na­la­zi 141.648 to­na gri­ta, što zna­či da bi naj­sku­plja op­ci­ja tran­spor­ta mor­skim pu­tem na da­lji­nu ko­šta­la 3,5 mi­li­o­na na 1.000 ki­lo­me­ta­ra, a drum­ski čak 35 mi­li­o­na. Kraj­nje od­re­di­šte bi­lo ko­je op­ci­je tre­nut­no ni­je poznato. Sto­ga će sva­ka od op­ci­ja ima­ti „otvo­re­ni kraj” oda­kle će se po­sti­ći bi­lo ko­ja me­đu­na­rod­na de­sti­na­ci­ja, ko­ja će bi­ti predložen po od­lu­ci iz­vo­đa­ča ra­do­va na ten­de­ru, pi­še u ana­li­zi.

Do­da­je se da bi pre­voz že­lje­znič­kim pu­tem po­vla­čio za so­bom nu­žno i drum­ski tran­sport do že­lje­znič­kih sta­ni­ca.
Že­lje­znič­ke sta­ni­ce ko­je su iden­ti­fi­ko­va­ne kao po­god­ne za iz­voz ot­pad­nog gri­ta su Pod­go­ri­ca, Bar i Nik­šić u Cr­noj Go­ri, a Plo­če i Met­ko­vić u Hr­vat­skoj. Za ko­ri­šće­nje is­po­ru­ke bro­do­vi­ma mo­gu­će su dvi­je op­ci­je.

“Pr­va op­ci­ja ot­pre­me je da se ko­ri­ste me­đu­na­rod­ni te­ret­ni bro­do­vi ko­ji mo­gu sti­ći do bi­lo ko­je me­đu­na­rod­ne lu­ke, u bli­zi­ni kraj­njeg od­re­di­šta. Dru­ga op­ci­ja od­no­si se na is­po­ru­ku po­mo­ću pri­o­bal­nih plo­vi­la u Ba­ru, gdje se ot­pad mo­že sta­vi­ti u voz ili ka­mi­on za da­lji tran­sport ka ko­nač­nom od­re­di­štu”,kon­sta­tu­je se u ana­li­zi.

Dodaju da pošto ko­nač­na de­sti­na­ci­ja ni­je po­zna­ta, kvan­ti­ta­tiv­no po­re­đe­nje tro­ško­va u ovom slu­ča­ju ni­je iz­vo­dlji­vo.

“Sto­ga je da­ta re­la­tiv­na pro­cje­na tro­ško­va. Po ki­lo­me­tru, pre­voz mo­rem se sma­tra naj­jef­ti­ni­jim. Pre­voz ka­mi­o­ni­ma će bi­ti re­la­tiv­no skup, na­ro­či­to ako je ko­nač­na de­sti­na­ci­ja na znat­noj uda­lje­no­sti. Upo­tre­ba vo­za mo­že bi­ti kon­ku­rent­na upo­tre­bi ka­mi­o­na ako je ko­nač­na de­sti­na­ci­ja na znat­noj uda­lje­no­sti. Ko­ri­šće­nje vo­za za de­sti­na­ci­je na krat­ke uda­lje­no­sti ni­je kon­ku­rent­no, jer će upo­tre­ba vo­za uvi­jek zah­ti­je­va­ti naj­ma­nje je­dan do­dat­ni ko­rak ru­ko­va­nja: od ka­mi­o­na ili od uto­va­ri­va­ča (u Ba­ru). Ko­ri­ste­ći ci­ta­te iz upo­re­di­vih me­đu­na­rod­nih pro­je­ka­ta, do­bi­jen je ra­spon tro­ško­va za sva­ku od tri tran­sport­ne teh­ni­ke”, navodi se u ana­li­zi.

Vla­da je ra­ni­je utvr­di­la da će zbog ve­ćeg obi­ma za­ga­đe­nja od pro­ci­je­nje­nog u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la, tro­šak sa­na­ci­je kon­ta­mi­ni­ra­nog ze­mlji­šta i gri­ta ko­šta­ti pet mi­li­o­na eura vi­še ne­go što je pla­ni­ra­no.

Pre­ma vla­di­noj in­for­ma­ci­ji o ak­tiv­no­sti­ma na pro­jek­tu „Upra­vlja­nje in­du­strij­skim ot­pa­dom i či­šće­nje” sa­na­ci­ja će ko­šta­ti 17.965.127 eura, bez PDV-a, umje­sto 12.822.800. Pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost nad­zo­ra nad iz­vo­đe­njem ra­do­va bi­će 510.000 eura, dok je ra­ni­je bi­la 196.800. U do­ku­men­tu pi­še da tre­ba uklo­ni­ti i sa­ni­ra­ti 141.648 to­na ot­pad­nog ma­te­ri­ja­la.

Vla­da je u ok­to­bru 2014. pot­pi­sa­la ugo­vor o zaj­mu sa Me­đu­na­rod­nom ban­kom za ob­no­vu i raz­voj ko­ji je po­stao efek­ti­van 17. no­vem­bra 2014. Kre­dit od 50 mi­li­o­na je na­mi­je­njen za sa­na­ci­ju če­ti­ri lo­ka­ci­je na ko­ji­ma se na­la­zi in­du­strij­ski opa­san ot­pad – ba­ze­ni cr­ve­nog mu­lja i de­po­ni­ja čvr­stog in­du­strij­skog ot­pa­da u KAP-u, de­po­ni­ju gri­ta i kon­ta­mi­ni­ra­nog ze­mlji­šta u Bro­do­gra­di­li­štu Bi­je­la, de­po­ni­ju pe­pe­la i šlja­ke Ma­lje­vac Ter­mo­e­lek­tra­ne i flo­ta­ci­o­no ja­lo­vi­šte Gra­dac u Plje­vlji­ma.

U pri­prem­noj fa­zi ko­ja je ko­šta­la 750.000 eura, utvr­đe­ni su pre­li­mi­nar­ni iz­no­si neo­p­hod­ni za sa­na­ci­ju sva­ke po­je­di­nač­ne lokacije, pa je pro­ci­je­nje­no da je za Gra­dac po­treb­no 6.042.500, Ma­lje­vac 4.010.540, Bi­je­lu 12.822.800, ba­se­ne cr­ve­nog mu­lja 3.308.700, a de­po­ni­ju čvr­stog in­du­strij­skog ot­pa­da u KAP-u 17.192.450 eura.

Pri­pre­ma­ju ten­der

Iz Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne je sa­op­šte­no da je u to­ku pri­pre­ma ten­der­ske do­ku­men­ta­ci­je za re­me­di­ja­ci­ju tla lo­ka­ci­je Bro­do­gra­di­li­šta Bi­je­la.

“Jav­ni po­ziv za iz­bor iz­vo­đa­ča ra­do­va bi­će ob­ja­vljen na­kon odo­bre­nja do­ku­men­ta­ci­je od stra­ne Svjet­ske ban­ke. S ob­zi­rom na to da je pri­pre­ma ten­der­ske do­ku­men­ta­ci­je u to­ku, a ima­ju­ći u vi­du pro­ce­du­re na osno­vu ko­jih se spro­vo­di ovaj ten­der­ski po­stu­pak, ni­je­smo u mo­guć­no­sti da go­vo­ri­mo o sa­dr­ži­ni na­cr­ta do­ku­men­ta­ci­je, ka­ko ne bi­smo ugro­zi­li cje­lo­ku­pan pro­ces”, ka­žu u Agen­ci­ji.