Građani ne čiste redovno svoje dimnjake, tek poslije nekoliko godina, kad počne da dimi u kući, pa ih uhvati panika. Dimnjak se čisti početkom svake sezone, prije ili poslije loženja. Ko misli, čisti na vrijeme. Radio sam i ljetos, ali sada, u oktobru i novembru imam najviše posla, priča jedan od rijetkih odžačara u Podgorici, Vlado Ćetković.
Nataložena ćađ
Ipak, u nekim slučajevima, ni sezonsko održavanje nije dovoljno. Ako zbog nataložene čađi, dođe do suženja tzv. vertikale, onda je, kaže Ćetković, neophodno očistiti odžak i po nekoliko puta.
“Čistim sa tri čelične četke. Prvo ide uža, šira, pa najšira, a dolje, đe je kamin, mora biti zatvoreno, da slučajno prašina ne bi ušla u sobu. Mnogi misle da je dovoljno očistiti s kuglom, ali nije. Čeličnom četkom mora dobro da se ogrebe vertikala. Nedavno sam imalo slučaj suženja dimnjaka, pa sam morao 20-30 puta da spuštam četku, da bih vertikalu proširio. Ako se odžak nije godinama čistio, pa je veliko začepljenje, teg samo nabije nakupljenu čađ, pa ga je poslije jako teško probiti s četkom. Onda siđem kod kamina, pa čačkam polako sa oštrom četkom, da bi taj materijal lagano otpadao”, rekao je Ćetković.
Rizičan posao
Iako 64-godišnjak, Ćetković kaže da je u dobroj kondiciji, koja mu je neophodna da bi se bavio ovim rizičnim poslom.
“Hodam kao čigra, penjem se kao mačka. Vježbam svaki dan! Noge i ruke mi moraju bit’ jake, da bih mogao da se penjem i spuštam s krovova. Ako nijesi jak, to je veliki rizik po život. Dok se popnem gore, dok navidam četke, sa alatom preko krova… Polako i precizno. Mora se paziti da čo’ek ne padne”, priča Ćetković.
Mnogi, kaže on, olako shvaćaju njegov posao.
“Misle da je lako, ali nije nimalo. Ljudi misle „ti to pročistiš i uzmeš pare za čas“. Ej, bre čoveče, treba se popet’ na krov, a ako padnem, ili ću završiti u kolicima ili me neće više biti. A tek što udišem, iako imam masku… Ne pomaže. Zbog toga svaki dan jedem med i pijem slatko mlijeko”, priča Ćetković.
Ipak, i pored svih peripetija, našem odžačaru najvažnije je da iz kuće izađe čista obraza.
“Pare se potroše, ali obraz ostaje. Radim časno i pošteno, neću vrata za sobom da zatvaram. Čistog obraza dođem i pođem od domaćina. Da budemo zadovoljni, i on i ja”, priča Ćetković.
Odžačaru fali uniforma
I pored sve opreme koju ima (tegovi, čelične četke, stube, maska) podgoričkom odžačaru, Vladu Ćetkoviću, nedostaje pravi dimnjičarki kombinezon.
“Da mi ga je nać’… Jako bih volio da mi neko donese dva odžačarska crna odijela iz inostranstva. Platio bih mu, koliko treba. To je ono pravo. Ako sam dimnjičar, da imam i uniformu. Ovđe kod nas to nema”, kazao je Ćetković.
