Društvo

Naučnik Karolj Skala: Karijerna migracija šteti svim državama u regionu, mlade talente treba usidriti

Karolj Skala

Zbog karijerne migracije gube sve države u regionu, smatra akademik Karolj Skala, profesor Univerziteta u Zagrebu i naučnik istraživač na Institutu “Ruđer Bošković”, koji je bio gost Univerziteta Crne Gore tokom naučnog simpozijuma koji je okupio naučnike dijaspore, u organizaciji sa Crnogorskom akademijom nauka i umjetnosti. On je, za sajt Univerziteta Crne Gore, dao svoje viđenje podsticaja za razvoj nauke u Crnoj Gori i zemljama u regionu.

Zemlje regiona, smatra on, ulažu ogromna sredstva u edukaciju mladih ljudi koji trajno napuštaju matične države sa „labavim povratnim vezama u  zreloj fazi izgradnje i eksploataciji struke i razvoja karijere“.

“Nismo  zreli ni sposobni da stvorimo uslove da taj veliki intelektualni kapital ostane na dobrobit sredine gdje je nastao. Za talente, ali i za natprosječne mlade ljude uspjeh leži u motivaciji i radu. Trebali bi talente prepoznati i „sidriti“ u regiji. Nekada su radnici dobijali stanove. Zašto ne bi danas, kad je znanje moć i perspektiva razvoja, gradili stanove za talente i na taj način ih zadržali u regiji. Zašto ne pretvorimo Jadran u EU silicijsku dolinu preko talenata, nomada i investitora? Akademici i akademija moraju reći politici koji su nužni modeli kod oblikovanja sudbine“, izričit je profesor Skala.

“Migracija unutar  regije“, dodaje on, najmanja je šteta u datim okolnostima. On navodi da Balkanska regija treba da ima jaku naučnu saradnju i da kroz nju jača i stvara simbiozu.

“Na  taj način raste kritična masa kod država sa malom populacijom i oskudnom opremom u naučnom pogledu. Ukoliko  stvorimo perspektivu da dijaspora i regija ustroji interesno plodnu saradnju uspjeh je moguć“, kazao je profesor Skala navodeći za primjer upravo konferenciju koju je Univerzitet Crne Gore organizovao u saradnji sa Crnogorskom akademijom nauka i umjetnosti „Nauka i male zemlje: Sinergija dijaspore, matice i prijatelja Crne Gore“.

Profesor Skala je u organizaciji ove konferencije posebno odao priznanje prof. dr Veljku Milutinoviću, kao ambasadoru naučnog prijateljstva i sinergije. On je čest gost konferencije MIPRO (www.mipro.hr), koju profesor Skala navodi kao još jedan dobar primjer platforme za komunikaciju i saradnju.

“Već 46 godina okupljamo preko 35. 000 naučnika koji su stvarali uticaj i šansu za simbiozu“. Na MIPRO-u je nastao jedan od prvih robota, kao ishod saradnje institucije M. Pupina, J. Štefana i R. Boškovića.

Profesor Skala kaže da je preko Marie Curie EU projekta uspio povratiti pojedine naučnike iz Amerike. U Hrvatskoj, kaže on, i Ministarstvo nauke nastoji da kreira programe za povratak naučne dijaspore.

“Na Institutu Ruđer Bošković ima slučajeva da se povratnici vraćaju sa milionskim projektima i opremaju sebi laboratorije i stvaraju radne uslove slične onima koje su imali ranije u dijaspori. Danas postoje brojne mogućnosti za dobijanje velikih, skupih projekata i po toj osnovi  naučna dijaspora može preokrenuti stanje, prilike i perspektive naučne budućnosti regije“, navodi. Treba naučnu mobilnost iskoristiti i umjesto naučnog drejna (eng. drain odliv) stvoriti naučni „gain“ (eng. dobit)“, smatra on.

Profesor Skala radi na Institutu Ruđer Bošković 48 godina, gdje već dugi niz godina radi u velikim međunarodnim istraživačkim konzorcijumima. Do sada je imao konzorcijsku saradnju sa 155 EU institucija, među kojima i sa konzorcijum SEE GRID u kojem su bile gotovo sve republike bivše Jugoslavije.

“Radimo na Dew-Fog-Cloud servisnoj hijerarhiji sa Blockchain podrškom za potrebe 5. Industrijske revolucije. Dolazi vrijeme pametnih proizvoda i pametnih sigurnih servisa  i to će odrediti sudbinu na polju privrede. Mislim se da tu krije velika opasnost  ukoliko  se ne priključimo tim promjenama na valjan način. Stvara se nova ekonomija i novo poslovno okruženje i cijeli ekosistem života se transformiše. Na nama je da pokažemo prave vektore razvoja i iskoraka jer politika i ljudi oko tih sfera nisu kadri sagledati  ni usmjeravati prema srećnijoj  budućnosti“, kaže profesor Skala.

Otvorena nauka, smatra on, uz virtualnu integraciju i saradnju, pravo je rješenje i perspektiva za budućnost naročito onih sredina koje su oskudne u opremi. Male zemlje, zaključuje on, on imaju potencijala da dosegnu sam vrh nauke, ali im za to treba politička podrška, saradnja i naučni humanizam.

1

avatar
1000
1
0
0
 
1
Dijasporac
NAJNOVIJI NAJSTARIJI POPULARNI
Dijasporac
Gost
Dijasporac

Kad pođu u razvijene zemlje niko im ne daje stanove već kad se dokažu dobre plate. Kod nas je nažalost grijeh da neko ima visoku platu.

Send this to a friend