Nije sve crno – bijelo: Neki ljudi jednostavno nisu za posao na brodu

Priča oko crnogorskih pomoraca i članova posada sa više  kruzera koji su zarobljeni na svjetskim morima ne prestaje. I dok neki tvrde da je situacija dramatična, ima i onih koji kažu sasvim suprotno. Nikšićanin Bojan Bojanić navodi da nije sasvim jasno zašto se “diže tolika pompa” i da kompanije rade sve što je u njihovoj moći da im obezbijede povratak kući. On je u ime dijela svojih kolega sa kompanije Royal Caribbean International kazao da hrane ima u izobilju, imaju dostupan internet i da se nalaze u sigurnim rukama. Problem je, kako ističe, što pojedini članovi posade nemaju dovoljno strpljenja, koje je i više nego neophodno u ovoj kriznoj situaciji izazvanoj koronavirusom.

“Prije svega želim da naglasim da mi je namjera ne da budem nečiji advokat nego da prenesem ono sto se zaista dešava. Ne znam zašto neki tvrde da ih kompanija vrda, svi vidimo šta se dešava. Nije uopšte teško zaključiti da je izuzetno teško organizovati putovanje, jer se pravila mijenjaju iz časa u cas, svaka zemlja ima svoja pravila. Mi smo trenutno u Aziji, jedini port koji je otvoren za brodove je Manila. Imamo trenutno oko 30 brodova raznih kompanija pored nas, koji pokušavaju da organizuju letove za svoje zaposlene”, objašnjava Bojanić za CdM.

On se nije složio sa pričom da kompanije u stvari ne žele da organizuju čarter letove jer je skupo, zbog čega čekaju komercijalne letove. Čim su se neki aerodromi otvorili, dodaje, odmah su organizovani letovi za posadu.

“Većina tih letova su čarter letovi. Uprkos svim restrikcijama kompanija je do sad uspjela da pošalje preko 10.000 članova posade. Vrlo je lako pratiti i na internetu i televiziji situaciju kada je saobraćaj u pitanju. Ono što treba pomenuti je to da kompanija garantuje da će svaka osoba stići do svoje kuće o trošku kompanije. Naravno da se dešava da se neki letovi zakažu, pa se u posljednjem trenutku otkažu, ali je to u ovoj situaciji potpuno očekivano, jednostavno je sve zablokirano. Pa do prije par dana u Crnoj Gori niste mogli da se krećete iz jednog grada u drugi, a da ne pričam iz jedne zemlje u drugu”, navodi sagovornik CdM-a.

Na pitanje da li je tačno da je CDC tražio od kompanije da potpiše dokument kojim se obavezuje da je odgovorna za svoje radnike, da ne mogu biti u hotelima ili šetati po aerodromima, Bojanić navodi da jeste, ali sa razlogom.

“Tražilo se od izvršnog direktora kompanije i njegovog tima da potpiše da će garantovati za sve zaposlene da neće kršiti pravila CDC na svom putu do kuće, a to podrazumijeva konstantno nošenje maske, nekorišćenje javnog prevoza, restorana, kafe barova, prodavnica, i bez zadržavanja na aerodromima. Problem je u tome što je CDC zaprijetio krivičnim prijavom i zatvorskom kaznom, ako ijedna osoba prekrši pravilo. Cjelokupna posada je informisana o ovome, direktor Michael Baley je poslao svima nama na uvid i potpuno je normalno da je odbijeno da se potpiše. Ne znam ko bi to na svijetu garantovao za tridesetak hiljada ljudi da će poštovati tako striktna pravila”, tvrdi Bojanić.

Ipak je dogovor postignut, dokument je potpisan za američku posadu uz dodatni potpis svakog pojedinca iz posade da će poštovati propise. Članovi posade iz drugih zemalja neće putovati kroz Sjedinjene Američke Države. Za njih će biti organizovani posebni čarter letovi ili će se kombinovati brodski i vazdušni transport.

Poznato je da je nekoliko članova posade sa kruzera izvršilo samoubistvo, u nemogućnosti da se nose sa novonastalom situacijom.

“Jako mi je žao kolega koji su tako okončali svoj život. Isto tako nije pošteno u ovoj teškoj situaciji tražiti krivca za to. Svi smo mi prošli temeljna predavanja o bezbjednosti na brodu, između ostalog da prepoznamo depresivnu osobu i skrenemo pažnju na to. Možda je greška upravo nekog od nas, kolega nastradalih, ako smo prećutali nešto što je bilo sumnjivo. Dešavaju se samoubistva i u normalnim okolnostima, kako posade tako i gostiju. Situacija je veoma depresivna i napeta svuda. Vidite da širom svijeta ljudi protestuju na ulicama, protive se kućnoj izolaciji”, dodaje on.

Ipak, ističe da su oni u drugačijoj poziciji jer mnoge zemlje im ne dozvoljvaju da uplove i pored uredne evidencije da smo svi zdravi. Ako nekog treba kritikovati zbog situacije u kojoj su, to su vlade mnogih država koje su zatvorile svoje portove.

“Žao mi je što vjerovatno mnogi članovi porodica naše posade ostaju zabrinuti nakon čitanja nekih dramatičnih tekstova u novinama i na portalima, koji nemaju puno veze sa pravom situacijom. Kući ne treba da brinu, slobodno neka budu spokojni jer su njihovi najmiliji na najbezbjednijim mjestima trenutno na svijetu. Neki ljudi jednostavno nisu za posao na brodu, možda je to razlog zašto paniče. Imamo na desetine hiljada ljudi koji su na brodovima, iz raznih krajeva svijeta, svi smo u istoj poziciji. Buni se možda stotinu ljudi. To nije dobar pokazatelj da nam je loše”, pojašnjava i dodaje da je kompanija ponudila zaposlenima mogućnost ostanka bez ograničenja ako se ne osjećaju bezbjedno u svojim zemljama.

Bojanić kaže da je svoj ugovor završio. Hrane ima u izobilju, ona je veoma dobra, raznovrsna i pored glavnih obroka neke namirnice su dostupne 24 sata dnevno. Periodično se usidre u blizini nekog od portova da bi se snabdjeli hranom i gorivom. Od prvog dana krize imaju besplatan internet, a donedavno su imali dostupne bazene, đakuzije, teretanu, sportske terene, kafe barove, pabove.

“Smješteni smo u najboljim gostinskim kabinama sa balkonima. Ranije su nam često organizovali žurke, sportska takmičenja. Neke su aktivnosti zaustavljene u posljednjem periodu zbog mjera socijalne distance, kojih moramo da se pridržavamo kao uslov za iskrcavanje. Ne postoji niko na svijetu ko je imao bolju i lakšu izolaciju od nas na brodovima”, zaključuje on izjavu za CdM.

Jovana Lasica