Novi mediji, a stari problemi: Pola novinara nije plaćeno za prekovremeni rad

Svaki drugi zaposleni u crnogorskim online medijima ne prima nadoknadu za odrađeni prekovremeni rad, saopšteno je na današnjem predstavljanju Izvještaja Sindikata medija Crne Gore SMCG “Novi mediji – stari problemi 2019”.

Kako ističu u SMCG, istraživanje o stanju u digitalnim medijima je pokazalo da čak 63 odsto anketiranih radi prekovremeno, a samo nešto više od 13 odsto ima taj luksuz da posao završi u toku regularnog radnog vremena.

“Ipak, svaki drugi zaposleni nikada ne dobije nadoknadu koja ga sleduje za prekovremeni rad”, naglasili su.

Autorka istraživaja Bojana Laković Konatar kazala je da najveći broj zaposlenih u digitalnim medijima čine novinarke, a većina ima diplomu o završenim studijama.

“Gotovo svi zaposleni su, ponekad ili uvijek, zaduženi za neki dodatni posao, dok čak 73,3 odsto njih nije dodatno plaćeno za taj posao”, poručila je Laković Konatar.

Istraživanje je pokazalo, kako je kazala, da radni dan novinara/ki u digitalnim medijima traje jednako kao i radni dan kolega iz drugih medija (u prosjeku osam sati).

“SMCG je to ranije prepoznao kao problem koji smo pokušali da riješimo u okviru pregovora o novom Granskom kolektivnom ugovoru za oblast medija, s obzirom na to da je priroda posla u digitalnim medijima mnogo drugačija od posla u drugim medijima. SMCG je predlagao poslodavcima iz oblasti medija da se radni dan zaposlenima u portalima, administratorima i novinarima, koji pored novinarskog obavljaju i tehnički posao, ograniči na šest časova dnevno te da im se obezbijede češće pauze kako bi smanjili štetan uticaj na zdravlje”, saopštila je Laković Konatar.

Kako je kazala, najveći broj anketiranih je kazao da je njihova plata od 500-600 eura, te da je primaju redovno (73 odsto) i preko računa u banci (83 odsto).

“Ali ima i onih koji dio zarade primaju ‘na ruke’, odnosno nezakonito, što je praksa koja se mora prekinuti”, upozorila je ona.

Trenutno je na sajtu Agencije za elektronske medije registrovana 61 elektronska publikacija, od tog broja je 45 informativnih medija. Međutim, brojni informativni mediji još nijesu pristupili registraciji, a problematično je i to što se na isti način registuju i u registru vode i mediji i web sajtovi pojedinih nevladinih organizacija, što dodatno otežava evidenciju.

Predsjednica Sindikata medija Crne Gore Marijana Camović poručila je da bi online mediji trebalo da se registruju na sajtu Agencije za elektronske medije i da redovno dopunjavaju podatke koji se tiču njihovih medija.

“Iako postoje sankcije za medije koji se ne registruju, mediji bi trebalo da prepoznaju svoj interes u registrovanju, a na taj način bi omogućili i praćenje promjena u ovoj relativno novoj medijskoj sferi”, kazala je Camović.

Prema njenim riječima, još jedna preporuka je da Agencija, u svom registru, odvoji informativne medije od ostalih elektronskih publikacija, posebno od web prezentacija nevladinih organizacija. Iako registar trenutno pruža neke informacije o stanju u digitalnim medijima, postojanje posebnog registra medija značajno bi olakšalo praćenje stanja u ovoj oblasti.

“Online mediji bi trebalo da poštuju zakone, posebno one koje regulišu radno vrijeme i rad u toku praznika, i na taj način zaposlenima omoguće dostojanstvene uslove rada i odgovarajuće radno vrijeme. Zaposleni u digitalnim medijima bi, kao jedan od načina unapređenja svog položaja, trebalo da razmotre mogućnost sindikalnog organizovanja i udruživanja u sindikate u značajnijoj mjeri nego što je to sada slučaj”, kazala je Camović.

Izvještaj sumira nalaze dvogodišnjeg istraživanja i monitoringa stanja u online medijima. Dokument je dio projekta “Union to Union – Digital media organizing campaign 2019”, koji Sindikat medija Crne Gore sprovodi tradicionalno uz podršku Međunarodne federacije novinara IFJ i Sindikata novinara Švedske.