Predavanja uživo ništa ne može zamijeniti

Zbog epidemiološke situacije izazvane pandemijom korona virusa, u devet crnogorskih opština (Danilovgrad, Mojkovac, Podgorica, Šavnik, Pljevlja, Andrijevica, Kolašin, Nikšić i Berane) u srednjim školama i visokoškolskim ustanovama i dalje se realizuje onlajn nastava. O tome koliko je takav sistem organizacije nastave uticao na kvalitet studiranja, za Dnevne novine govorili su crnogorski studenti. Prema njihovim riječima, novonastale okolnosti su u velikoj mjeri otežale studiranje. Mnogi smatraju da onlajn nastava nije praktična, da im je teško da obezbijede odgovarajuće uslove i da se koncentrišu na predavanjima.

Student druge godine na Elektrotehničkom fakultetu Aleksej Vukčević kaže da nije zadovoljan onlajn predavanjima, te da je i pored velikog uloženog truda studiranje ovim putem otežano.

“Što se tiče mog fakulteta, mnogo je bolje polagati ispite uživo, onlajn polaganje nije praktično, zahtijeva veliki stepen kontrole i smanjenje vremena rada ispita kako bi se izbjeglo prepisivanje”, navodi Vukčević.

Što se tiče onlajn nastave, on je zadovoljan.

“Posebno je korisna opcija snimanja predavanja, što dodatno olakšava učenje. Materijali za onlajn predavanja su mnogo detaljniji, sa mnogo više uputstava, što naravno olakšava praćenje onlajn putem”, kazao je Vukčević.

Ipak, on napominje da više preferira direktnu komunikaciju, te da se u onlajn okruženju osjeća demotivisano.

“Naravno da više preferiram direktnu komunikaciju, iako internet komunikacija ima svojih prednosti, mnogo je prirodnije pratiti predavanja uživo. U onlajn okruženju se osjećam demotivisano, mnogo je faktora koji utiču na to, jedan od glavnih je naravno druženje”, naglašava Vukčević.

Studentkinja prve godine Filozofskog fakulteta Marija Drakul kaže da je vremenom prihvatila da onlajn nastava nije jedna od opcija već jedina, ali da ne može reći da je zadovoljna tim načinom obrazovanja.

“Predavanja jesu istog kvaliteta u smislu sadržaja, ali zbog ograničenosti vremena (na aplikaciji Zoom ‘meeting’ traje 40 min) gubi se kontinuitet, a u nekim slučajevima i kvalitet, s obzirom da ne dobijamo količinu informacija niti obrađujemo gradivo u onoj mjeri u kojoj bismo uspjeli kada bismo boravili u istoj prostoriji. Što se tiče polaganja ispita onlajn, mnogo je komplikovanije završiti posao, a za to postoje brojni razlozi. Internet konekcija, problemi sa aplikacijama, atmosfera mjesta na kojem se student nalazi, sve ovo otežava situaciju”, napominje Drakul.

Da onlajn predavanja uglavnom dobro funkcionišu kada je teorija u pitanju smatra student druge godine Fakulteta dramskih umjetnosti Ilija Zeković. Međutim, problem se, prema njegovim riječima, javlja u praksi.

“Gradivo kao gradivo nije problem ispratiti i savladati, ali je u našem slučaju problem sprovesti praktični dio koji se tiče i glumaca i studenata filma i pozorišta. Ima predmeta koji zahtijevaju rad uživo i ukoliko postoje uslovi da se sve mjere ispoštuju, najbolje je da tako i bude. Međutim, u tom slučaju treba razmišljati i o studentima koji putuju i kojima se taj način rada sigurno ne isplati”, navodi Zeković.

On takođe smatra da je ispite bolje polagati uživo, ali i da su većinu koju su do sada polagali onlajn dobro prošli.

“Niko nije bio obučen za takav sistem rada jer je situacija bila neočekivana, ali su se svi vrlo brzo prilagodili i pronašli razne načine da se proces olakša, tako da se sada svi dobro snalaze. Zadovoljan sam jer smo u datim okolnostima našli efikasne načine da učenje što manje ispašta, a da u isto vrijeme ispoštujemo mjere i smanjimo mogućnost da se zaraza širi”, kazao je Zeković.

Ono što, pak, ništa ne može nadomjestiti je studentski život na koji su navikli.

“Manjak osjećaja ‘studentskog života’ i razgovora koji ne zavise od kvaliteta konekcije me je često, demotivisao i činio da potpuno izgubim pojam o obavezama i dnevnom rasporedu”, ističe Zeković.

Ni studentkinja druge godine Fakulteta političkih nauka Aleksandra Lazarević nije zadovoljna onlajn nastavom i, kako ističe, jedva čeka da se situacija popravi kako bi krenuli na fakultet. Ona naglašava da je studentima problem da se koncentrišu na onlajn predavanjima, a da ih mnogi i ne prate.

“Predavači i studenti su se trudili da se prilagode onlajn sistemu učenja i svakako je za sve nas ovo novo životno iskustvo. Uživo su predavanja interesantnija, lakše možemo diskutovati i učestvovati u komunikaciji. Ovako kada predavanja pratimo iz fotelje u kućnoj atmosferi, lakše se uspavamo i teže nam je da se fokusiramo”, navodi Lazarević.

Kako ističe, studenti imaju više zadataka i samostalnog rada, ali smatra da su kvalitetnija predavanja uživo, jer profesori mogu bolje približiti materiju.

“Od studenata se traži da imaju dobar internet kako bi mogli sarađivati na predavanjima, kao i da budu sami u prostoriji u kojoj će biti tišina, a to mnogima nije izvodljivo. Zaista se trudim da se što više motivišem i završim svoje studentske obaveze. Ipak, ponekad budem demotivisana, te zanemarim fakultet. Ostali smo uskraćeni za pravi studentski život, pa je normalno što smo ponekad bezvoljni”, predočila je Lazarević.

S druge strane, student treće godine Medicinskog fakulteta u Podgorici Božidar Ćaćić smatra da je u uslovima pandemije i najčešće nemogućnosti održavanja predavanja uživo uglavnom zadovoljan onlajn nastavom.

“Budući da se većina završnih ispita na Medicinskom fakultetu polaže uživo, usmenim odgovaranjem, polaganje predispitnih onlajn kolokvijuma ne predstavlja problem. I profesori i mi studenti smo relativno lako savladali onlajn sistem učenja. Uglavnom su uputstva/materijali i predavanja onlajn nastave sličnog kvaliteta kao i nastava uživo, naravno uzimajući u obzir da su interakcije na relaciji profesor-student i aktivno učešće u predavanju smanjeni”, navodi Ćaćić.

Ipak i on preferira direktnu komunikaciju i navodi da je organizovaniji kada predavanja teku uživo.

“U budućnosti je moguće razmišljati o tome da se nastava iz pojedinih predmeta održava kombinovanim putem u određenim okolnostima”, poručuje Ćaćić.