Ulaznice naplaćuju, a spas se traži od volontera

I zimska turistička sezona, a kamoli ljetnja, uvijek pokreće lavinu pitanja koja se tiču bezbjednosti, odnosno pridržavanja pravila, pisanih i nepisanih, a “sveto slovo” su pogotovo za ono što, u najkraćem, nazivamo aktivnim odmorom.

Gorski spasioci nabrajaju koliko su puta intervenisali, gdje su sve i koliko turista zatekli, upoređuju akcije s onima iz minulih sezona i tako prođe još jedna turistička sezona, a onda sve po starom i ponovo svako malo, zbog nemarnih ili bezobzirnih, u Nevidio ili neki drugi kanjon, u Durmitor, Prokletije…, piše Pobjeda.

Istina je, što potvrđuje i iskusni planinar i načelnik Gorske službe spašavanja Zeljko Loncović, da se nikome ne može narediti da ne ide na planinarenje, rafting ili kanjoning, ali treba apelovati da, ukoliko već žele da se druže s prirodom, prije odlaska saznaju koliko je izazovno mjesto koje posjećuju, koja se oprema i garderoba preporučuju, kakva je vremenska prognoza…

“Nikakvim zakonom to nije propisano, ali logično je da svako ko kreće u planinu mora biti spreman za nju, a ako joj nije vičan neophodno je da angažuje vodiča s iskustvom. Postoji Zakon o saobraćaju, pa svako malo svjedoci smo udesa i pogibija na putevima, ali to se dešava zato što se ne poštuju propisi. U svakom slučaju, ne mogu se za nezgodu ili nesreću kriviti planina ili kanjon, ali nelogično je i da se u papučama ide na Durmitor, da se u Komarnicu ulazi bez kacige ili neoprenskog odijela”, kaže Loncović, ističući da su već imali desetak akcija spašavanja u Durmitoru i kanjonu Nevidio, od čega samo u maju četiri.

Prema njegovim riječima, crnogorske planine su dobro markirane i obezbijeđene, ali je, najčešće, problem što se ne poštuju pravila.

Nedavno, dvije noći zaredom, gorski spasioci iz Nikšića, njih po desetak, provelo je noć u utrobi Komarnice. Prvo veče pomoć su tražila dva pecaroša iz šavničkog kraja, a drugo grupa turista iz Češke. Nameće se logično pitanje ko to pušta ribolovce da ulaze u Nevidio, koliko košta dozvola ili da li je tamo uopšte dozvoljeno ribarenje, odnosno ima li neko da može zabraniti turistima bez vodiča da ulaze u taj ili neki drugi zahtjevan kanjon.

Miško Kosić, koji je učestvovao u akcijama spašavanja, a i sam organizovano vodi turiste u Komarnicu već godinama, kaže da se iz godine u godinu ponavlja priča.

“Niko te ne pita ni imaš li iskustvo, ni posjeduješ li odgovarajuću opremu, pa ni da li si plivač. Samo plati ulaznicu i takse. Eto, prije nekolika dana, usred sezone, drastično su povećali cijene, pa sad svako ko ulazi u Nevidio mora da plati deset eura i još po euro za ulaz u Park prirode “Dragišnica i Komarnica” i za izletničku taksu. Uz to, naplaćuje se parking i sve propratno, a kanjon Komarnice iz sezone u sezonu sve je prljaviji. Pojavile su se i masne fleke, a nikoga nije briga za to, već turisti treba da čiste ili mi vodiči”, priča on.

Na ulaznici piše da njenom kupovinom doprinosimo zaštiti i unapređenju prostora Parka prirode “Dragišnica i Komarnica”, a tamo niko ni o čemu ne vodi računa osim o naplati.

“Naravno, kad neko ostane u kanjon Nevidio, oni što su naplatili ulaz i ne pojavljuju se, a logično bi bilo da oni koji naplaćuju ulaznicu i gazduju nekim prostorom obezbijede i neku dežurnu-spasilačku ekipu, kao i na skijalištima, plažama…”, navodi iskusni planinar i gorski spasilac Miško Kosić, pitajući se ko je i kad ugradio sidrišta u Nevidio i da li imaju ateste.

To pitanje se, kako on tvrdi, logično nameće, jer tako neko svoj potpis stavlja i pošto se pregledaju uspinjače na nekom skijalištu. Svi koji se bave kanjoningom prijavljeni su za obavljanje tom djelatnošću, ali u Nevidio ili neki drugi kanjon se može i bez vodiča i niko ne kontroliše s kojom opremom, pa ne može se zabraniti ulaz ni zbog velikog vodostaja, neke vanredne situacije…

Vlasnik kampa Grab Veljko Vujanović kaže da ubiraju takse od raftinga i posjeta parku, a troše novac za plate i ne ispunjavaju ni jednu obavezu, tako da ne opravdavaju svoje postojanje.

Na graničnom prelazu Šćepan Polje i ove godine velike su gužve. Dešava se da gosti koji zapravo ne izlaze iz Crne Gore čekaju u koloni i sat, dva, pa i više, kako bi došli do nekog od kampova na crnogorskoj obali Tare, samo zbog toga što je blokiran slobodan prolaz lokalnim putem ka Brštanovici ili nekom od sela na Pivskoj planini.