Uličnom prodavcu Batu Krivokapiću knjiga je kora hljeba, mir i utočište

Kada je prije tri godine napunio „Opel korsu“ knjigama i, kako kaže u šali, parkirao svoj štand u Ulici serdara Šćepana u Nikšiću, pedesetpetogodišnji Bato Krivokapić, kao tehnološki višak u policiji, okrenuo je novu stranicu svog života i izabrao da baš uličnom prodajom knjiga zarađuje koru hljeba.

“Ništa nemam, nikakavo primanje, ni socijalno. Knjiga me hrani, i u materijalnom, i u duhovnom smislu“, počinje priču Bato.

Nije želio socijalu, već je u knjigama pronašao mir i utočište, dan za danom, sa puno vjere razvijajući svoj mali biznis.

„Vidio sam da mi to ide i onda sam baš počeo malo više da radim. Vidim narod se interesuje. Dosta ljudi dođe, neko ne kupi, neko kupi. Dođu mi studenti što mi je najmilije, dođe omladina i stari“, kaže on dodajući da se na njegovom štandu mogu naći i stare knjige, ne za prodaju već kako bi ljudi mogli da pogledaju ukoliko im nešto treba.

Na Batovom improvizovanom auto štandu može se naći za svakog ponešto. Knjiga ima ni sam ne zna koliko.

„Nabavljam knjige sa svih strana. Povezan sam već sa ljudima iz Podgorice, Beograda, Novog Sada, sa primorja. Čak ima i divnih ljudi koji su mi poklonili duplikate. Uglavnom se snalazim. Ljude najviše zanima istorija Crne Gore, mada ja imam i stručne literature, pravne filosofije, knjige koje malo ko ima. Ljudi i sa strane dolaze kod mene da ih nabave, jer nijesu te knjige skupe, 3-4 eura, šta je to danas, kutija cigara. Ne mogu ja sad nešto tu da zaradim, pravo da vam kažem, ali volim ovo, strašno sam zavolio. Da mi je neko rekao ranije da je to zanimljiv posao, ne bih vjerovao. Upoznao sam mnogo ljudi, baš sam zadovoljan“, iskren je on.

Kod Bata često dolaze mnogi kad u potrazi za nekom knjigom odustanu na drugim mjestima.

Zna to dobro Ilija Mijušković, redovna Batova mušterija.

„Manje-više ovdje se nalaze mnoga značajna djela, kako savremena, tako ona iz dalje prošlosti i svak ko poželi da ima finu knjigu u rukama, interesantnu po sadržaju, trebalo bi da dođe“, kaže Ilija.

Kad odluči da se spakuje, knjige Bato čuva u autu. Hvali se ovaj neobični Nikšićanin podatkom da mu niko nikad nije uzeo niti jednu knjigu.

Ono što je počeo iz nužde, danas je preraslo u ljubav. Cijeni ovaj Nikšićanin knjigu, a ona mu vraća dobrim prijateljstvima koja svakodnevno stiče.