Ekonomija

ASP: Rebalans pokriva troškove za otkup Čarlija

Akcija za socijalnu pravdu (ASP)

Rebalansom ovogodišnjeg budžeta planira se da budžetska rezerva pokrije trošak od pet miliona eura za otkup nekadašnjeg aviona Montenegro Airlinesa, poznatijeg kao Čarli, u cilju izbjegavanja arbitražnog postupka, saopšteno je iz Akcije za socijalnu pravdu.

„Za potrebe otkupa vazduhoplova tipa Embraer 190-200 LR – Čarli oko pet miliona eura, kojeg Montenegro Airlines nije uspio da otkupi usljed nemogućnosti ispunjavanja obaveze po ugovoru o zajmu i ugovoru o zakupu aviona, čime se prevenira pokretanje arbitražnog postupka, kao i gubitak do sada realizovane investicije u isti od preko 30 miliona eura “, objašnjava se, pored ostalog, rast budžetske rezerve.

U ASP-u su rekli da se ne objašnjava da li je dug za Čarlija već plaćen iz trezora ili to tek treba da bude učinjeno.

Rezerva se, kako se dodaje, rebalansom uvećava za 35 miliona, pa će iznositi 70 miliona za ovu godinu.

Prema ranijim javnim informacijama, Čarlija je Montenegro Airlines uzeo na finansijski lizing 2010. godine, uz garancije tadašnje vlade. U međuvremenu je brazilska banka, posredstvom koje je tada realizovan posao, tražila 5,2 miliona dolara ili avion u plovidbenom stanju, a kako su tvrdili odgovorni, popravke aviona koštale bi preko deset miliona eura ili znatno više.

U međuvremenu, rebalans budžeta, o kojem će se uskoro izjasniti poslanici, prikazuje projekciju da će dio saobraćajnih projekata, koji bi se realizovali narednih godina, biti skuplji za najmanje 80 miliona eura.

“Naime, postojeća cijena za 21 saobraćajni projekat (izgradnje, rekonstrukcije, sanacije puteva i mostova) je 148 miliona, ali je nova procjena cijena pokazala dramatičan skok za trećinu ili na 228 miliona. Rebalans takstativno navodi listu tih projekata, a ukazuje se da se time stvara uslov za pokretanje tendera”, navodi se u saopštenju.

Iz ASP-u su rekli da građani Crne Gore godinama plaćaju jedne od najskupljih puteva u ovom dijelu Evrope, na tenderima (koji se iznimno kontrolišu) uglavnom učestvuje nekoliko vodećih kompanija u ovoj oblasti, pa izostanak konkurencije „pupma“ cijene puteva, a u projekte se takođe često ulazi bez izrada kvalitetnih elaborata o stanju na terenu, pa i to kasnije dovodi do skokova cijena. Oblast javnih nabavki, posebno u infrastrukturi, je među najosjetljivijim na korupciju.

“Rebalansom budžeta se uvećava i niz stavki, koje ukazuju na ogromnu potrošnju javne administracije, zbog čega trpe socijalne i druge društvene potrebe u zemlji”, dodaje se u saopštenju.

Službena putovanja se uvećavaju za 240 hiljada, pa su rebalansom za ovu godinu projektovani na 5,9 miliona, trošak reprezentacije je veći 50-tak hiljada, pa su bezmalo 650 hiljada eura, komunikacione usluge, koje se u dobroj mjeri telefonske, su veće 240 hiljada, pa su za čitavu ovu godinu na nivou od 6,5 miliona.

“Veći su i troškovi ugovora o djelu za 600 hiljada, pa će za ovu godinu dostići nevjerovatnih 17 miliona eura, kod konsultantskih usluga se bilježi rast za 3,5 miliona, pa će biti ove godine 31,8 miliona. Ugovori o djelu su nezakoniti oblik zapošljavanja u javnoj upravi i prečica su za upošljavanje partijskog i nepotističkog kadra. Konsultantske usluge su u značajnoj mjeri takođe skrivena zapoljavanja, ali i „dotiranje“ i dodatno „punjenje“ rukovodnog kadra kroz projekte”, kazali su iz ASP-a.

Rebalansom se, kako je saopšteno, uvećavaju i zarade za 7,5 miliona, pa će za bruto zarade preglomazne javne administracije ove godine biti izdvojeno oko 635 miliona eura. Za ostala lična primanja se izdvaja još 20-tak miliona eura, za lična primanja pripravnika 12,1 miliona, pa kada se uzmu u obzir svi ti izdaci, koji se povezuju sa zapošljavanjima, proizilazi da državna radna snaga poreske obveznike košta preko 700 miliona eura.

“Međutim, ono što se za narednu budžetsku godinu izgledno pojavljuje kao još veći problem, jeste da će izdaci za bruto zarade (ali i ostale povezane stavke) biti značajno veći. Naime, u oktobru je samo za bruto zarade isplaćeno oko 70 miliona eura, pa ako se to uzme kao minimalna mjesečna procjena za naredno budžetiranje, za 12 mjeseci to bi bilo nestvarnih 840 miliona”, zaključuje se u saopštenju.

Send this to a friend