Na poziv City University of New York, viceguverner Centralne banke Nikola Fabris održao je predavanje za studente doktorskih studija ovog univerziteta, na temu “Monetarna politika – savremene tendencije i izazovi“. On je istakao da je monetarna politika, iako konzervativna, podložna evolutivnim promjenama, čije se još veće ubrzavanje očekuje nakon globalne finansijske krize.
Fabris je naglasio da je, u uslovima kada su krize globalne, a monetarna politika nacionalna, neophodno pronaći model globalne koordinacije monetarne politike, odnosno potrebno je razriješiti konflikt između nacionalnog karaktera monetarne politike i potrebe za globalnim akcijama.
“Uz to, ključne centralne banke moraju međusobno razmjenjivati informacije o nestabilnosti na domaćim tržištima”, naveo je on.
Fabris je ukazao na česte greške koje kreatori monetarne politike čine previše se oslanjajući na makroekonomske modele koji ih, zbog svojih brojnih slabosti, nerijetko mogu dovesti u zabludu.
“U prilog toj tvrdnji je činjenica da nijedan makroekonomski model koji koriste centralne banke nije najavio globalnu finansijsku krizu. Rešenje je u značajnijem oslanjanju na ekspertsko mišljenje, uz istovremeno korišćenje makroekonoskih modela, kao korektivnog mehanizma”, kazao je Fabris.
On se posebno osvrnuo na dilemu da li monetarnu politiku treba bazirati na pravilima ili diskreciji. Po njegovom mišljenju, za centralne banke sa nedovoljnim nivoom kredibiliteta i lošom istorijom inflacije, poželjno je da se monetarna politika vodi na bazi pravila, kako bi se, na taj način, “usidrila” inflaciona očekivanja.
“Sa druge strane, za centralne banke sa visokim kredbilitetom, potrebno je da imaju određen prostor kako bi mogle diskreciono da reaguju na šokove u cilju stabilizacije ekonomije”, naveo je on.
Viceguverner Fabris je ukazao i na brojne izazove u oblasti supervizije, polazeći od činjenice da je bankarstvo postalo globalna industrija, dok je supervizija dominantno nacionalna. U takvim uslovima je, po riječima Fabrisa, veoma teško pravilno utvrditi rizični profil banke.
“U tom smislu, neophodno je jačati tzv. “home-host” supervizije, a takođe je potrebno preispitati standardne stres testove, s obzirom da je veliki broj banaka koji je prošao stres testove bankrotirao nakon pojave globalne finansijske krize”, kazao je on-
Fabris je ukazao i na izazove u superviziji finansijskih konglomerata koji posluju u velikom broju zemalja i pokrivaju različite segmente finansijskog sistema (bankarstvo, osiguranje, penzioni fond, lizing i dr).
“Pravu sliku rizičnog profila ovih institucija je teško utvrditi, jer su za njihove različite segmente nadležne različite institucije”, istakao je Fabris.
Stoga je ukazao na značaj sprovođenja supervizije na konsolidovanoj osnovi (na nivou grupacije), i to na globalnom nivou.
“Supervizori treba da povećaju transparentnost bankarskog sistema“, istakao je Fabris.
Na kraju izlaganja, viceguverner se osvrnuo i na dilemu da li je poželjno da u budućnosti postoji nešto viša stopa targetirane inflacije, kako bi se ostavio veći prostor za sniženje kamata radi stabilizacije ekonomije, u slučajevima kada postoji rizik od recesije.
Zaključio je da, iako bi takva situacija bila poželjna, malo je vjerovatno da će se desiti, jer bi bilo teško ubijediti javnost, koja je naviknuta na niske stope inflacije.
