Dubrovčani obnovili aerodrom novcem EU

Crna Gora gradi novi imidž na mapi Evrope i svijeta i bilo bi loše da sve ono što se događa u turizmu i dolazak svjetskih hotelskih lanaca ne prati razvoj infrastrukture. Zbog toga se ulaganje u aerodrome nameće kao neophodno, ocijenio je u razgovoru za Dnevne novine Roko Tolić, dugogodišnj i direktor Aerodroma Dubrovnik.

Tolić, koji je na čelu vazdušne luke Ćilipi proveo devet godina, osmislio je i ugovorio model razvoja dubrovačkog aerodroma novcem iz evropskih fondova. Ukupna vrijednost obnove je 225 miliona eura, od čega su Tolić i njegov tim od Evropske unije (EU) dobili 158 miliona i tako uspjeli da izbjegnu davanje aerodroma na koncesiju.

“Ja sam sa svojim timom u Dubrovniku htio pokazati da mi imamo dovoljno sposobnosti, znanja i pameti, ali i volje i želje da vlastitim snagama iznesemo to, upravo na način na koji to i radimo”, počinje priču Tolić, trenutno angažovan kao direktor prodaje Aerodroma Dubrovnik.

Pripreme za projekat Tolić i njegovi saradnici počeli su prije nego je Hrvatska 2013. godine postala punopravna članica Eu. Za dobijanje ovog novca, ističe on, nije bila potrebna samo dobra namjera i želja, nego i velika i detaljna pripremljenosti za taj projekat. Projekat još traje, a do sada je izgrađen novi putnički terminal koji je otvoren prošle godine.

“Prije ulaska u EU krenuli smo u izradu plana razvoja aerodroma, studije izvodljivosti, usklađivanja projekta sa ekološkim normama i drugom prostorno-planskom dokumentacijom, pa smo kada su nam se otvorile finansijske perspektive u okviru Unije bili spremni sa podneskom i idejom da dobijemo to sufinansiranje što smo i ostvarili. Naravno, Crna Gora je još na evropskom putu, ali znamo šta aerodromi znače, prije svega, za turizam, ali i ostale grane ekonomije”, ukazuje Tolić.

Da bi aerodromi uspješno ostvarivali poslovnu funkciju onda moraju udovoljavati stalno rastućim standardima koje postavlja Evropska agencija za sigurnost, zbog čega traže jako velika ulaganja u infrastrukturu. To je, ističe Tolić, bio slučaj i sa lukom u Dubrovniku koja bez pomoći iz evropskih fondova ne bi mogla sama da prilagodi infrastrukturu.

Komentarišući stanje i rad aerodroma u Crnoj Gori, za koje je Vlada nedavno raspisala koncesioni akt, Tolić kaže da su prometi koje oni bilježe odavno prevazišli infrastrukturu.

“Mogu izraziti divljenje prema kolegama u Crnoj Gori koji, u avijacijskom smislu, zaista obavljaju sjajan posao s obzirom na uslove u kojima rade. Međutim, takva situacija nije dugoročno održiva, perspektive su takve da će vam promet dodatno rasti, a pitanje je i doživljaja putnika. Da li vi možete razviti aerodrome vlastitim sredstvima ne mogu prosuditi jer ne znam brojke”, naglašava Tolić.

U Hrvatskoj, kako ukazuje, ima nekoliko modela razvoja aerodroma. U Zagrebu je aerodrom dat na koncesiju, u Splitu je obnova početa vlastitim sredstvima vazdušne luke, dok se u Dubrovniku u razvoj krenulo uz pomoć novca iz EU fondova.

“Potpuno su tri različite priče i tek neko sa strane može reći koliko je koja dobra i zašto. Ne mogu reći bilo šta loše ni za ono što se događa u Zagrebu, jer taj aerodrom bilježi rast prometa i ima čak interkontinentalne letove. Najgore je kad aerodromi koji su katalizatori rasta postanu usko grlo, pa promet više ne može da raste, a zadovoljstvo putnika bude nisko”, zaključuje Tolić.