Kamate će biti stabilne i naredne godine

Kamatne stope u naredne dvije godine trebalo bi da budu stabilne, nakon čega se očekuje oživljavanje Euribora što će uticati i na cijenu plasmana, saopštio je generalni sekretar Udruženja banaka Bratislav Pejaković.

On je, odgovarajući na pitanje Pobjede može li se dogoditi da banke uvedu negativnu kamatu, kazao da nije realno očekivati da to uradi više banaka.

„Mogu se pojaviti originalnosti kod neke banke da za depozite preduzeća, koji su u pravilu po viđenju, uvedu negativnu kamatnu stopu, ali s obzirom da imamo 15 banaka, za očekivati je prelivanje depozita“, rekao je Pejaković.

On je dodao da visina kamate zavisi od strategije svake banke.

„Cijena depozita je trošak svake banke i ukoliko ne uposli adekvatno novac, naravno da razmišlja kako da smanji trošak. Ali, mora se biti oprezan, jer su depoziti samo jedan segment saradnje sa konkretnim preduzećem“, upozorio je Pejaković.

Depoziti na bankama su 3,1 milijardu, od čega je polovina štednja građana.

„Ukoliko pravimo poređenje depozita stanovništva 2006. godine, od 315 miliona, vidimo značajan i stabilan rast, što ukazuje da se vratilo povjerenje u banke i to je dobro najviše za privredu. U odnosu na kraj prošle godine depoziti rastu po stopi od 7,6 odsto uz pad kamata na depozite“, saopštio je Pejaković.

On je rekao da se rast bruto domaćeg proizvoda u prvom dijelu godine procjenjuje na četiri odsto, a ukupnim mjerenjem pozitivnih pokazatelja na kraju turističke sezone rast može ići i preko šest odsto, što korespondira sa rastom depozita, a ukazuje na pozitivna ekonomska kretanja.

Pejaković je rekao da su kamate u Crnoj Gori odraz stanja u eurozoni, gdje su kamate na depozite na istorijsko niskom nivou i definisan negativan šestomjesečni Euribor kao reper.

„Rast depozita usprkos padu kamatnih stopa, ukazuje i na pravu mjeru naših banaka, koje imaju različite kamate u zavisnosti od veličine, strategije i raspoloživosti sredstava za plasmane“, objasnio je Pejaković.

Prema njegovim riječima, evidentno je da je na nivou sistema krajem avgusta evidentiran rast kredita na 2,62 milijarde, ili deset odsto u odnosu na kraj prošle godine, što ukazuje da na postojećem nivou kamata tražnja postoji.

„Plasmani od banaka se traže od minimalnih pet do deset, 15 ili 25 godina kod stambenih kredita, što ukazuje da treba odati priznanje bankarima koji se trude da u postojećim uslovima optimalno izađu u susret zahtjevima klijenata“, zaključio je Pejaković.