Neizvjesna politička i ekonomska jesen pred Crnom Gorom

Ne možemo biti optimisti i ne možemo se nadati nikakvim rezultatima preko noći, situacija u Crnoj Gori je dosta ozbiljna i iako se turistička sezona odvija ipak zadovoljavajućom dinamikom to nije dovoljno da se stabilizuju naše javne finansije, saopštila je profesorica na Ekonomskom fakultetu u Podgorici i bivša ministrica evropskih integracija Gordana Đurović.

Ona je navela da smo dočekali 100 dana Vlade, obraćanje premijera i ministara, međutim, kada pogledamo normativne i političke prioritete teško je složiti se da su baš tako uspješno ostvareni.

“Kao prvo, veoma su ambiciozni za Vladu koja bi trajala četiri godine, a ne da budu ostvareni poslije 100 dana. Poklapa se ovih 100 dana Vlade i sa posjetom Međunarodnog monetarnog fonda čije su procjene o stanju crnogorske ekonomije mnogo realnije i nažalost, mnogo sumornije”, kazala je Đurović za  Al Jazeera Balkans.

Kako je rekla, cijena novca raste a Crnoj Gori predstoji novo zaduživanje.

“Kako nam je ministar finansija saopštio, već trenutno u državnoj kasi fali 170 miliona eura i moraće se vrlo brzo raditi rebalans. Po makroekonomskim proekcijama koje su nedavno usvojene u Vladi sljedeće godine nam fali 700 pa onda opet 700, pa onda 2025. godine milijardu eura. Preporuka Međunarodnog monetarnog fonda je da stabilizujemo prihode, da ih realno procjenjujemo i da vrlo rigorozno ne dozvoljavamo da više raste nijedan oblik javne potrošnje”, rekla je Đurović.

Ona smatra da u ovoj predizbornoj kampanji u kojoj se već nalazimo, u ovom moru obećanja, rastu plata i naravno penzija teško je kontrolisati tokove javne potrošnje, tako da crnogorskim javnim finansijama predstoji jedna teška borba za srednjoročnu stabilizaciju za koju političari očito nemaju baš puno sluha.

“Jer je njima odnos prema biračima važan”, poručila je Đurović.

Kako navodi, u oblasti reforme pravosuđa “nismo ostvarili ono što se od nas očekivalo u julu, koji je bio ključan za te stvari, a to je izbor vrhovnog državnog tužioca, popunjavanje Sudskog savjeta i izbor nekoliko sudija Ustavnog suda”.

“Sada ulazimo u izborni proces u 14 opština, lokalni izbori su u oktobru, a rizikujemo da nemamo kapacitet Ustavnog suda i time legitimitet samog izbornog procesa. Definitivno jedan ključni dio evropske agende koji je bio izbor određenih funkcija u pravosuđu nismo ispunili, a što mi u prosvjeti kažemo, avgust je mjesec za popravne. Tako sada u avgustu imamo i da Skupština radi, imamo dvije najavljene sjednice, ali imamo jednu negativnu političku dinamiku koja ne ide u prilog da se svi zajedno posvetimo integrcijama, da uradimo tih nekih deset ključnih tačaka kako bi se proces odblokirao u oblasti vladavine prava”, kaže Đurović.