Nivo nekvalitetnih kredita trenutno iznosi oko 7,8 odsto, saopštio je guverner Centralne banke Radoje Žugić i dodao da je u posljednjih mjesec taj nivo smanjen za preko deset miliona eura, shodno Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova.
Žugić je danas na sastanku sa glavnim izvršnim direktorima 15 banaka koje posluju u Crnoj Gori razgovarao, između ostalog, o rješavanju loših u ukupnim kreditima.
„U prethodnom periodu, kada smo bili najveći po nivou loših kredita, taj nivo je u 2011. godini iznosio 25,9 odsto, da bi sada imali nivo loših kredita nešto iznad 7,8 odsto, što takođe mora da zabrinjava. Zbog toga smo danas bankama dali poruku da moraju raditi na daljem rješavanju loših kredita“, kazao je Žugić na konferenciji za novinare.
On je rekao da je u posljednjih mjesec taj nivo smanjen za preko deset miliona eura, shodno Zakonu o sporazumnom finansijskom restrukturiranju dugova prema finansijskim institucijama.
Sastanak Žugića i glavnih izvršnih direktora banaka je organizovan sa ciljem sagledavanja efekata restrukturiranja kredita u skladu sa izmjenama i dopunama tog zakona, koje su usvojene u junu ove godine.
Taj zakon je, kako smatra Žugić, dao nove podsticaje bankama, klijentima i državi.
„Banke rješavajući loše kredite dobijaju zdravog klijenta, smanjuju svoje rezervacije i potrebe za novim kapitalom i jačaju sistem. Država čuva svoju ekonomsku bazu, a CBCG snaži svoju osnovnu funkciju, finansijske stabilnosti“, tvrdi Žugić.
On je saopštio da su banke relativno stabilne i da ispunjavaju propisane parametre poslovanja sa dobrim trendovima.
„Evidentiran je rast aktive preko 4,1 milijardu, rast kapitala i kreditne aktivnosti, snažan pad loših kredita u posljednjoj godini i kamatne stope koje su na istorijskom minimumu. Mislim da smo sada spustili tu granicu ispod sedam procenata, ali da je to i dalje skup input za realnu ekonomiju“, ocijenio je Žugić.
Predsjednik Upravnog odbora Udruženja banaka Crne Gore (UBCG), Esad Zaimović, rekao je da je Zakon o sporazumnom finansijskom restrukturiranju na snazi već nekoliko godina, ali da nije dao konkretne rezultate, iako je njegova intencija bila da se bankama omogući da smanje nivo loših kredita.
„Nakon izmjena zakona, koje je inicirala CBCG u junu, produženo je važenje zakona do maja naredne godine i uvedeni dodatni stimulativni efekti za banke. Već danas imamo rezultat da je po tom programu deset miliona EUR loših kredita transformisano u dobre kredite. Sigurni smo da ćemo u narednom periodu, koristeći mogućnosti koje pruža zakon, ostvariti dodatne efekte“, kazao je Zaimović.
Na pitanje da prokomentariše nezadovoljstvo građana ponudama banaka kada su u pitanju stambeni krediti i činjenicu da postoji sve veće interesovanje za Vladin program rješavanja stambenog pitanja, Hiljadu plus, Zaimović je kazao da većina banaka ima u svom portfoliu proizvoda stambene kredite.
„Pitanje visine kamatne stope i ročnosti je možda pitanje subjektivnog doživljaja nekog građanina. S obzirom na to da postoji izražena konkurencija, na tržištu stambenih kredita se očekuje dodatno poboljšanje ponude, ali je to pitanje vremena“, rekao je Zaimović.
On je dodao da to ne znači da Vlada ne treba da nastavi sa svojim programom.
„Taj program će stimulisati banke da dodatno poboljšaju ponudu. Postoji prostor za sniženje kamatnih stopa“, tvrdi Zaimović.
Žugić je, komentarišući najave Socijaldemokratske partije (SDP) da će Ustavnom sudu podnijeti predlog za ocjenu ustavnosti Zakona o Centralnoj banci, koji je nedavno usvojila Skupština, kazao da se radi o “nečitanju zakona”.
“Mi smo u zakonu u članu 76a kazali da državna revizija može da obavlja reviziju u skladu sa Zakonom o državnoj reviziji kod CBCG kao i kod svih drugih preduzeća. U Ustavu je rečeno da sve institucije i organizacije koje imaju državnu imovinu i koje njome upravljaju moraju podlijegati državnoj reviziji. Stoga smo jasno istakli da državna revizija, shodno svom zakonu, kao kod svih drugih preduzeća, obavlja reviziju CBCG“, objasnio je Žugić.
Operativno poslovanje, javne nabavke, kapital CBCG, čak i dobit koja nije raspoređena, sve je, prema riječima Žugića, predmet državne revizije.
„Zašto bi CBCG tajila nešto? Mi moramo biti primjer, zbog svih ostalih banaka, tako da se zalažemo za maksimalnu transparentnost“, poručio je Žugić.
U SDP-u smatraju da je Zakon o CBCG suprotan Ustavu, jer se njime pokušava onemogućiti kontrola zakonitosti i uspješnosti rada te finansijske institucije u upravljanju državnom imovinom.
Na pitanje da li u ovom momentu postoji neka banka sa parametrima koji zaslužuju sanaciju, Žugić je odgovorio da je finansijski sistem značajno unaprijeđen, ali da su neke ranjivosti iz ranijeg perioda ostale.
„Te ranjivosti su smanjene u smislu rizika po sistem. Od tri banke, koje nijesu sistemski važne, jedna je iskoračila na koeficijent solventnosti preko 12,15 odsto, a još jedna, koja je nešto malo veća ali opet nije sistemski važna, će biti predmet naše kontrole krajem ove godine“, rekao je Žugić.
Vlasnici banke, kako je dodao, tvrde da je banka iskoračila i da joj neće biti potreban novi kapital.
„To ćemo vidjeti samim ulaskom u superviziju banke“, zaključio je Žugić.
B.M
