Ekonomija Ocjena Svjetske banke

Produženo trajanje rata i sankcije Rusiji utiču na oporavak Crne Gore

Svjetska banka
Svjetska banka

Produženo trajanje rata u Ukrajini i povezane sankcije Rusiji direktno utiču na oporavak Crne Gore kroz smanjeni turizam i investicije, koji bi mogli dodatno da snize rast, ocijenili su iz Svjetske banke (SB).

„Stanje u okruženju koje se pogorošava predstavlja dodatne značajne rizike po izglede. Rizici proizilaze kako iz eksternog, tako i domaćeg okruženja“, navodi se u redovnom ekonomskom izvještaju SB za Zapadni Balkan, koji je objavljen početkom maja.

U tom dokumentu, u posebnom odjeljku za Crnu Goru, navodi se da bi, pored toga, uticaj konflikta na ključne trgovinske partnere Crne Gore – Zapadni Balkan i Evropsku uniju (EU), imao efekat negativnog prelivanja na rast, ali i na doznake.

„Rizici takođe dolaze i od postrožavanja monetarnih uslova, što bi se odrazilo na skuplje eksterno finansiranje“, dodali su iz SB.

U SB smatraju da je politička nestabilnost glavni domaći rizik.

„Ostali rizici proizilaze iz izazova u pogledu administrativnih kapaciteta za implementaciju programa Evropa sad i uticaja koji će program imati na fiskalni deficit na srednji rok, što može skrenuti sa puta srednjoročne planove za smanjenje duga“, navodi se u izvještaju.

Potrebno je ubrzavanje strukturnih reformi, uključujući penzione, i prudencijalna fiskalna politika, kako bi se ublažili povećani rizici i neizvjesnosti.

U izvještaju SB se navodi da su u okruženju povećane neizvjesnosti, a izgledi slabi.

„Izbijanje rata u Ukrajini i povezanih događaja su značajno pogoršali izglede za Crnu Goru, za čiju ekonomiju se sada očekuje rast od 3,6 odsto u ovoj godini, što je pad sa procijenjenih 5,9 odsto prije početka rata. Glavni kanal za prenošenje efekata rata na ekonomiju Crne Gore je turizam“, navodi se u izvještaju.

Iz SB su naveli da su u prošloj godini turisti iz Rusije, Ukrajine i Bjelorusije, činili 22 odsto ukupnih noćenja.

„Pod pretpostavkom nastavka snažnog oporavka primitaka u turizmu iz drugih zemalja i pada noćenja turista iz Rusije, Ukrajine i Bjelorusije od 75 odsto, ukupni primici u turizmu ostaju na nivoima sličnim onima iz prošle godine“, poručili su iz SB.

Očekivani pad u turizmu usljed rata usporava izvoz i privatnu potrošnju.

Očekuje se da će potrošnja ipak ostati snažna, zbog pozitivinih efekata većeg raspoloživog dohotka, oporavka zaposlenosti i inflacije koja je veća od očekivane.

„Očekuje se da će se investicije povećati kako se obnove radovi na završetku auto-puta i poveća ostala kapitalna potrošnja, dok će se paralelno sa tim nastaviti sa investicijama u sektorima turizma i energetike, ali sporijim tempom“, saopštili su iz SB.

Za inflaciju se očekuje da ostane na povećanom nivou.

„Globalni inflatorni pritisci i u manjoj mjeri domaći pritisci, koji proizilaze iz povećanja zarada nakon sprovođenja programa Evropa sad, će pogurati inflaciju na procijenjenih pet odsto u ovoj godini“, dodaje se u dokumentu.

Iz SB su naveli da će skokovi cijena glavne berzanske robe i hrane direktno uticati na domaćinstva, iako će uticaj biti nadoknađen povećanjem zarada za formalno zaposlene kroz program Evropa sad.

„Međutim, nepovoljniji uticaji na sektor turizma predstavljaju rizik po budžete domaćinstava“, kazali su iz SB.

U SB smatraju da je potreban najveći fiskalni oprez da bi se javni dug vratio u okvire fiskalnog pravila Crne Gore od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

“Nasuprot prethodnim planovima, sada se ne očekuje da će fiskalni bilans biti u suficitu do 2025, dok će primarni suficit biti ostvaren vjerovatno tek 2024. godine”, dodaje se u dokumentu.

Očekuje se da će javni dug pasti na 77 odsto BDP-a u ovoj godini, a na 73 odsto u 2024.

„Uz očekivano pooštravanje monterne politike u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i globalne geopolitičke neizvjesnosti koje smanjuju sklonost ka rizicima inestitora, Crna Gora mora biti fiskalno oprezna, jer euroobveznica iz 2018. od 500 miliona EUR dolazi na naplatu u 2025. godini“, upozorili su iz SB.

Kako su naveli, s obzirom na nepotpunu implementaciju prihodnih mjera iz programa Evropa sad, potrebna su dodatna fiskalna prilagođavanja kako bi se izbjeglo značajno povećanje fiskalnog deficita u ovoj godini i omogućilo uspostavljanje primarnog fiskalnog suficita na srednji rok, što je od presudnog značaja za smanjanje duga.

„Očekuje se da će doći do proširenja deficita tekućeg računa i da će ostati na nivou od oko 12 odsto BDP-a na srednji rok. Pauza tokom ove godine u oporavku turizma i povećanje cijene berzanske robe će rezultirati većim deficitom tekućeg računa“, rekli su i SB.

Istovremeno, izvoz roba, naročito izvoz aluminijuma i električne energije, će djelimično nadomjestiti negativne efekte.

Samo je u januaru ove godine Crna Gora izvezla 25 odsto ukupne vrijednosti alumunijuma i 40 odsto ukupne vrijednosti električne energije izvezene u prošloj godini.

Pod pretpostavkom nastavka oporavka turizma u narednoj godini i dodatnog povećanja izvoza energije, očekuje se oporavak izvoza.

„Istovremeno, najavljene investicije u ova dva sektora će održavati uvoz na povećanom nivou od oko 64 odsto BDP-a u periodu 2023-2024. Procjenjuje se da će neto primarni i sekundarni dohodak djelimično pokriti trgovinski deficit, pod pretpostavkom da doznake ostanu na nivou od 90 odsto njihvog nivoa koji je evidentiran u periodu 2020–2021“, objasnili su iz SB.

Za neto strane direktne investicije se očekuje pad na osam odsto BDP-a u ovoj godini, ali oporavak na 8,7 odsto u narednoj, kao i da će da nastave da finansiraju deficit tekućeg računa.

Send this to a friend