Na danas održanom sastanku guvernera Centralne banke Crne Gore Radoja Žugića i njegovih saradnika sa predstavnicima svih poslovnih banaka i Udruženja banaka Crne Gore bilo je riječi o aktuelnoj situaciji na bankarskom tržištu. Žugić je reako da su banke, zahvaljujući unaprijeđenim parametrima poslovanja, koji su bili mnogo bolji u odnosu na stanje koje je prethodilo krizi iz 2008, pokazale visok stepen otpornosti na krizu izazvanu pandemijom koronavirusa.
“Konstatovano je da je bankarski sistem stabilan, likvidan, solventan i dobro kapitalizovan, iako je evidentno da je, kao rezultat korona krize, došlo do određenog rasta loših kredita i značajnog pada profitabilnosti bankarskog sistema. Istaknut je doprinos bankarskog sektora ublažavanju ekonomskih posljedica pandemije koronavirusa po građane i privredu”, saopšteno je iz CBCG.
Banke su veoma efikasno implementirale svih pet setova mjera koje je pripremila CBCG tokom 2020. godine i, na taj način, značajno olakšale položaj najpogođenijem dijelu privrede i stanovništva. To najbolje potvrđuje podatak, dodaje se, da je 60 odsto ukupnih bruto kredita odobrenih sektoru turizma, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva restruktuirano ili je u jednogodišnjem moratorijumu.
“Dvije banke u sistemu su restrukturirale preko 80 odsto svojih kredita odobrenih sektoru turizma i poljoprivrede. Banke su podržale privredu i građane i kroz svoju kreditnu aktivnost, pa su tako, od početka pandemije (sredina marta) do kraja oktobra prethodne godine odobrile kredite pravnim licima u iznosu od skoro 400 miliona eura, što je samo 6,9 odsto manje u odnosu na uporedni period prethodne godine. Imajući u vidu pad tražnje za kreditima, aktivni moratorijum u kome je sada 9 odsto ukupnog portfolija, poremećaje u novčanim tokovima klijenata i snažan privredni pad, ostvarena kreditna podrška potvrđuje značajnu angažovanost banaka u saniranju problema nelikvidnosti realnog sektora”, navodi se u saopštenju.
Na sastanku je bilo riječi i o primjeni Zakona o kreditnim institucijama i Zakona o sanaciji kreditnih institucija, kao i obimne prateće podzakonske regulative (ukupno 38 odluka). Dogovoreno je da se, u cilju usklađivanja poslovanja banaka sa pomenutim sistemskim zakonima, u narednom periodu uspostavi još frekventnija komunikacija regulatora i banaka.
