Zapadnom Balkanu 1,7 milijardi eura pomoći od Evropske investicione banke

Evropska investiciona banka će investirati 1,7 milijarde eura kako bi podržala brži društveni i ekonomski oporavak Zapadnog Balkana od posljedica pandemije Covid-19. Ova sredstva su dio finansijskog paketa podrške regionu koji je u ukupnom iznosu od 3,3 milijarde eura pripremila Evropska komisija i najavila 29. aprila kad pomoć “Tima Evrope” zemljama Zapadnog Balkana, saopšteno je danas iz EIB.

Kako se ističe, zdravstveni sistemi u državama regiona, kao i mala i srednja preduzeća biće glavni korisnici ovog paketa podrške EU. Mjere će dodatno ojačati i bankarski sektor u regionu i omogućiti tehničku pomoć za pripremu i realizaciju razvojnih projekata i privlačenje dodatnih investicija.

Kako bi pomogla da se brže otklone zdravstvene, društvene i ekonomske posljedica pandemije, Evropska investiciona banka će ubrzati odobravanje, potpisivanje i raspodelu već odobrenih zajmova za privatni i javni sektor u regionu, a 600 miliona eura biće namijenjeno isključivo za privatni sektor.

Predsjednik EIB-e Verner Hojer rekao je da je, uprkos nesagledivim izazovima koje je donijela pandemija Covid-19 u samoj Evropskoj uniji, ovaj paket mjera dokaz njihove iskrene podrške partnerskim zemljama na Zapadnom Balkanu i njihove posvećenosti međunarodnoj saradnji i koordinaciji u kriznim vremenima.

“Značajne potrebe Zapadnog Balkana mogu se podmiriti isključivo saradnjom i EIB će rado dati svoj doprinos ovim naporima kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, kao i Plan za oporavak ekonomije i investicija koji se očekuje”, dodao je.

Komesar EU za proširenje Oliver Varhelji izjavio je da njihov odgovor na pandemiju Covid-19 pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana vide kao privilegovane partnere i buduće zemlje članice EU.

“Zajedno sa EIB sastavili smo paket finansijskih mera kako bi se odgovorilo na najhitnije potrebe i omogućili uslovi za što brži ekonomski oporavak. Naš fokus u ovom trenutku je ubrzano plasiranje ovih finansijskih sredstava korisnicima u regionu jer je pravovremena pomoć ključna. Paralelno sa ovim mjerama, nastavićemo sa pripremom sveobuhvatnog ekonomskog i investicionog plana koji će pomoći Zapadnom Balkanu na putu dugoročnog oporavka, obezbijediti podršku za ekonomije regiona i podržati dodatne reforme, kada i kako to bude potrebno”, poručio je.

Paket hitnih mjera Evropske investiciona banke za Zapadni Balkan uključuje:

• odobravanje namjenskih novih finansijskih sredstava, uz fleksibilnije uslove i proširene kriterijume za apliciranje za projekte koji podržavaju zdravstveni sektor, mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije pogođena pandemijom,
• ubrzavanje raspodjele i realizacije postojećih transakcija,
• preusmjeravanje postojećih sredstava za pomoć zdravstvenom i privatnom sektoru,
• povećanje dostupnih finansija kod EIB-a u okviru finansijskog paketa “Covid TopUp”,
• dodatne olakšice za finansiranje projekata u oblasti zdravstva i civilne zaštite, a koji su prioritet javnog sektora, u skladu sa nacionalnim strategijama za reagovanje u slučaju pandemija i vanrednog stanja.

Regionu Zapadnog Balkana je nužna značajna pomoć i njen obim zahtjeva saradnju svih zemalja u regionu, institucija EU i zemalja članica EU, kao i međunarodnih i evropskih finansijskih institucija. EIB Grupacija je spremna da nastavi saradnju sa svim svojim partnerima na Zapadnim Balkanom, posebno putem platformi kao što je Investicioni okvir za Zapadni Balkan WBIF, naveli su u banci.

Dugoročna posvećenost Zapadnom Balkanu

Pored paketa hitne finansijske pomoći vrijednog 1,7 milijardu eura, EIB priprema i dodatne investicije i portfolio projekata čija se vrijednost trenutno procjenjuje na 2,3 milijardi eura.

“To će biti dugoročne mjere podrške održivom razvoju regiona i još jedna potvrda pozicije EIB-a kao glavnog izvora pristupačnih, dugoročnih finansija i tehničke podrške Zapadnom Balkanu. U periodu od 2008. do 2019. godine EIB je investirao više od osam milijardi eura u Zapadni Balkan što čini ovu banku najvećim međunarodnim investitorom u regionu”, naveli su u EIB-u.

Dodaju da su spremni da u skladu sa politikom EU i nacionalnim prioritetima zemalja članica podrže projekte koji će omogućiti regionu uspešnu tranziciju ka korišćenju obnovljivih izvora energije, digitalizaciju, bolju povezanost, nova radna mesta i posebno zapošljavanje mladih, efikasnu zaštitu životne sredine, povećanu otpornosti na prirodne katastrofe, kao i efikasniju regionalnu saradnju i ekonomske integracije.

Podrška modernizaciji zdravstva

Kada je zdravstveni sektor u pitanju, EIB je na Zapadnom Balkanu fokusiran na podršku projektima koji imaju za cilj modernizaciju, obnovu i poboljšanje javnog sektora, kao i projektima koji ohrabruju ravnopravan pristup i unapređenje kvaliteta njege pacijenata.

“EIB je spremna da finansijski i savjetodavno podrži zdravstvene sisteme u regionu kako bi podigli efikasnost, unaprijedili bolničku infrastrukturu, našli efikasne modele finansiranja i transformisali se u zdravstvene sisteme otporne na izazove poput pandemija”, poručuju iz te institucije.

Banka Evropske unije planira nastavak svojih investicija u zdravstvene sisteme u regionu, oslanjajući se na već realizovane projekte, od kojih je značajan broj dobio i bespovratnu pomoć iz fondova Evropske unije. EIB je u Srbiji investirao 200 miliona eura za modernizaciju, rekonstrukciju i proširenje kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Dodatnih 200 miliona eura investirano je u javna istraživanja i razvoj zdravstva u Srbiji, čime su unaprijeđeni istraživačke institucije i zdravstvena infrastruktura. U Bosni i Hercegovini EIB je investirala 115 miliona eura u rekonstrukciju Kliničkog centra Banja Luka i izgradnju nove bolnice u Bijeljini. Danas su ove institucije među najvažnijim karikama u lancu odbrane svojih zemalja od pandemije Covid-19.

Oslanjajući se na sopstvena sredstva i grantove EU, iz inicijativa kao što je WBIF na primjer, EIB je, naglašavaju, spremna da zdravstvenom sektoru u regionu pruži i usluge savjetovanja kako bi se pripremili razvojni i investicioni projekti, a zdravstveni sistem razvijao u skladu sa najboljim standardima i praksama EU i dodatno osnažili i izgradili kapaciteti.

Investiranje u zapošljavanje i održivi razvoj na Zapadnom Balkanu

Mala i srednja preduzeća su ključ ekonomskog rasta, inovacija, socijalne integracije i zapošljavanja na Zapadnom Balkanu gdje zapošljavaju između 60 i 80 odsto radno aktivne populacije.

“EIB će odgovoriti na izazove sa kojima se oni suočavaju i povećati finansiranje opširnim spektarom svojih proizvoda i usluga (zajmovi, garancije, akcije i tehničke usluge). Cilj ovih mjera je da se malim i srednjim preduzećima na Zapadnom Balkanu pomogne da riješe tekuće probleme nastale kao posljedica pandemije Covid-19 kako bi se brže oporavili i nastavili sa radom. Dio ove podrške biće realizovan kroz Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (EDIF) koji je podržan od strane Evropske unije”, dodaju u EIB.

Od ukupnog iznosa sredstava koje je Evropska investiciona banka plasirala na Zapadnom Balkanu skoro polovinu čine zajmovi malim i srednjim preduzećima, kao i preduzećima sa srednjom tržišnom kapitalizacijom.

“Sredstva EIB-a dostupna su malim i srednjim preduzećima preko lokalnih finansijskih institucija koje djeluju kao posrednici između Banke i MSP. Na ovaj je način, samo u posljednjoj deceniji, na Zapadnom Balkanu finansijskim sredstvima podržano 28 400 malih i srednjih preduzeća i sačuvano 200 000 radnih mjesta”, zaključuju u EIB.