Ekonomija

Značaj savremenih sistema za upravljanje bezbjednošću vode

Piše redovni profesor Univerziteta u Beogradu, u penziji, dr Radomir Radovanović 

“Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim. To znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim, potpuno i zauvek. I ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane čekanjem – nikad ni doveka!” – Ivo Andrić

„Opšte je poznato da je voda za piće, pored vazduha i hrane, treći uslov života… Budući da pravo na pitku vodu proističe iz nekoliko vidova ljudskih prava (pravo na život, na lečenje i zdravstvenu zaštitu, pravo na hranu/ishranu, na razvoj i pravo na zdravo okruženje), iz te potrebe su definisana četiri osnovna prava čoveka u vezi vode, i to:

– raspoloživost dovoljnih količina vode (prosečna dnevna potreba čoveka se kreće do 50 litara, pri čemu je minimum oko 20 litara),

– bezbednost vode (mora da bude zdravstveno bezbedna za piće, a higijenski ispravna za sve druge potrebe),

– dostupnost vode (mora da bude fizički dostupna, najdalje 200 metara) i

– prihvatljivost vode (cena ne sme da naruši pravo čoveka na sve druge potrebe).

… Za efikasno i efektivno ostvarenje navedenih ciljeva, u svetu se sve više koriste savremeni sistemi upravljanja (menadžmenta), kako u pogledu bezbednosti i kvaliteta vode, tako i u pogledu ukupnog poslovanja u okviru optimalnoig korišćenhja izvorišta, sistema proizvidnje i distribucije vode…

…Generalno posmatrano Crna Gora je zemlja bogata kvalitetnim vodama koje se mogu koristiti za piće, kako stanovnika u okviru većih i manjih urbanih sredina, tako i brojnih gosti u okviru raznovrsne turističke ponude. U nastojanju da se obezbedi stabilno snabdevanje vodom, još 1986. godine je usvojen Zakon o izgradnji Regionalnog vodovoda na području Crnogorskog primorja.

Počelo se sa izgradnjom dela infrastrukture u Herceg Novom, Tivtu, Kotoru i Budvi, mada su konkretniji radovi nastavljeni nakon donete odluke o nastavku izgradnje Regionalnog vodovoda februara 2007. i uz faznu finansijsku podršku Svetske banke. Tako su ključne aktivnosti na realizaciji ovog velikog državnog projekta, vrednog 107 miliona €, ostvarene u periodu od 2007. do 2010. godine.

Danas Javno preduzeće “Regionalni vodovod Crnogorsko primorje” čine, pre svega, 56 kompetentnih i veoma posvećenih radnika, zatim centralni zahvat vode na izvorištu Bolje sestre i jedna glavna razdelnica u Đurmanima, 20 distributivnih odvojaka, od kojih je 11 u funkciji, preko 400 manih objekata, 135 km cevovoda (Ø 500 – 1100 mm), rezervoari kapaciteta 25.000 m3, 4 pumpne stanice ukupne snage 7 MW, 5 trafo stanica visokog napona, 2 hlorne stanice i 90 km optičkog kabla, dok kapacitet vodovoda iznosi 1.200 l/sec.

Pored navedenog, JP “Regionalni vodovod Crnogorsko primorje” raspolaže centralnim sistemom sa 400 pozicija za “on-line” praćenje i merenje isporuke vode – kroz kontrolu protoka, kontrolu pumpi, ventila, rasvete i alarma, kao i kontrolu pripreme vode. Pored stalne eksterne kontrole, koju sprovodi Institut za javno zdravlje iz Podgorice, na lokalitetu Bolje sestre vodovod ima i sopstvenu, dobro opremljenu laboratorija za stalnu internu kontrolu bezbednosti i kvaliteta vode; svaka 2 h se mere najvažniji parametri kvaliteta, što na godišnjem nivou iznosi oko 15.000 izmerenih pokazatelja, odnosno objektivnih dokaza o stanju bezbednosti i kvaliteta isporučene vode.

Od prve polovine 2017. godine, JP “Regionalni vodovod Crnogorsko primorje” je uveo i dosledno sprovodi sve zahteve savremenog HACCP koncepta za upravljanje bezbednošću vode, što je potvrđeno u okviru zvanične sertifikacije u julu iste godine. U svojstvu vodećeg ocenjivača engleskog sertifikacionog tela – DAS Sertification Ltd, ovlašćenog od strane akreditacionog tela Ujedinjenog kraljevstva – UKAS (United Kingdom Accredation Service), imao sam priliku da se tokom inicijalnog ocenjivanja 2017, ali i tokom prve nadzorne posete i ocenjivanja jula, 2018, neposredno uverim da se radi o dobro uspostavljenom i dosledno primenjenom sistemu upravljanja bezbednošću i kvalitetom vode.

Naime, na osnovu uvida prema uzorku, odnosno prikupljenih objektivnih dokaza, stečen je utisak da su vrhovno rukovdstvo, posebno članovi tima za bezbednost i kvalitet, ali i svi zaposleni, veoma posvećeni sistemu uprvaljanja bezbednošću vode. Takođe, stekao se utisak da se radi o sistemu koji se korektno primenjuje i održava, ali i vidno unapređuje, pre svega kroz unapređenje rspoloživih dokumentovanih informacija i već rutinsku primenu sistema od strane zaposlenih. Posebno impresionira veoma uredno vođenje i arhiviranje dokumentovanih informacija na mestu primene (na primer u okviru interne laboratorije).

Tokom godine primene, sprovedena je tzv. interna provera, uz jednu malu (minor) neusaglašenost koja je – primenomn odgovarajuće korektivne mere – otklonjena i uspešno zatvorena. Takođe, ostvareno je tzv. preispitivanje sistema od strane vrhovnog rukovodstva, tokom koga je razmatrano pet ulaznih elemenata, a u okviru zaključka je definisano sedam izlaznih i realno ostvarivih izlaznih elemenata (zadataka). Tako je definisano da se broj ekstrernih i internih uzorkovanja i kontrola poveća, da se nabavi komparator za određivanje rezidualnog hlora u hlornoj stanici – i to sa internom memorijiom i mogućnosti prenosa na računar, da se pristupi uvođenju standarda za upravljanje zaštitom okoline (ISO 14000:2014) i dr.

Dvanaest različitih spoljnih saradni (tzv. “outsources”) je vrlo dobro ugovoreno, definisane su odgovornosti za praćenje, lokacije izvođenja i period realizacije, a sve je prikazano odgovarajućim zapisom / evidencijom. Važno je istaći da tokom ocenjivanja nisu utvrđene velike i male neusaglašenosti (NCRs), kao ni zapažanja/preporuke za unapređenja (OFIs), te da u periodu od poslednjeg audita (2017) do prve nadzorne posete (2018), nije bilo incidenata ili primedbi na bezbednost i kvalitet isporučene vode.

Dakle, nesporno je da su ukupno poslovanje, posebno uvedeni sistem upravljanja bezbednošću i kvalitetom vode na zavidnim nivou.

Ipak, ocenjivač je stekao utisak da se aktivnosti, pa time i odgovornost za isporučenu vodu završavaju na razdelnoj stanici u Đurmanima. Drugim rečima, nadležnost JP “Regionalni vodovod Crnogorsko primorje” prestaje posle razdvajanja južnog toka – prema Baru i Ulcinj, odnosno severnog toka – prema Budvi, Tivtu, Kotoru i Herceg Novom. Tu počinju ovlašćenja i odgovornosti drugih, manjih lokalnih vodovoda koji, pored vode dobijene od Regionalnog vodovoda Crnogorsko primorje, za snabdevanje potrošača koriste i sopstvena izvorišta, odnosno samostalno vrše pripremu i distribuciju vode. Zato bi svaki od tih lokalnih vodovoda, u okviru obima sopstvenih i specifičnih aktivnosti, morao da ima uveden sopstveni sistema za upravljanje bezbednošću i kvalitetom vode.

O tome se govori, ali se na tome nedovoljno efikasno radi. Neopravdano dugo se čeka, dok hiljade meštana i desetine hiljada turista koriste vodu koja nije pod odgovarajućim (i Zakonom zahtevanim) sistemom upravljanja.”

Preuzeto iz integralnog teksta objavljenog u publikaciji „Vode Crne Gore” br. 3, izdavači JP ”Regionalni vodovod Crnogorsko primorje” i JP ”Za upravljanje morskim dobrom Crne Gore”, 29. septembar 2018. godine.

1 Komentar na "Značaj savremenih sistema za upravljanje bezbjednošću vode
"

avatar
1000
:   NAJNOVIJI | NAJSTARIJI | POPULARNI
Do NOT follow this link or you will be banned from the site!

Send this to a friend