Ekonomija

Žugić ocijenio: Vladine mjere ozbiljne i ohrabruju

Žugić

Vladine mjere ekonomske politike ohrabruju i vrlo su ozbiljne, zbog čega bi trebalo da doprinesu održivosti ekonomije, ocijenio je guverner Centralne banke CBCG, Radoje Žugić.

On je na radnom doručku sa novinarima kazao i da očekuje da će prateći set zakona koje je Vlada usvojila, a koji prate budžet za narednu godinu, doprinijeti održavanju konkurentnosti ekonomije.

„CBCG je uoči budžeta pripremila preporuke Vladi za vođenje ekonomske politike i odgovorno sagledala budžet i prateći set zakona koji se odnosi na mjere sanacije javnog duga i fisklanog deficita. Urađen je posao koji prema našim ocjenama ohrabruje“, rekao je Žugić.

On je dodao da će CBCG dati puni doprinos u domenu nadležnosti vrhovne monetarne institucije.

„Ako želimo da imamo održivu fiskalnu politiku, gdje dominatno teret prilagođavanja ekonomskim ciklusima mora ležati na fiskalnim parametrima, onda je dobro da se desilo da imamo takav budžet i set zakona koji će doprinijeti fiskalnoj održivosti“, smatra Žugić.

Na pitanje da li, s obzirom da se uvode restriktivne mjere, smatra da bi bilo napovoljnije da se sada uđe u aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), Žugić je odgovorio da imaju intenzivnu komunikaciju sa svim međunarodnim finansijskim institucijama, pa i sa MMF-om.

„Imamo ocjene da su ove mjere na kursu onoga što su njihova očekivanja, mada oni smatraju da su mjere blage. Ja ne mislim tako, već da su mjere vrlo ozbiljne, da ohrabruju i da će proizvesti održivost ekonomije“, rekao je Žugić.

Na pitanje da li postoje stavke u budžetu gdje bi se mogla napraviti malo značajnija ušteda, Žugić je odgovorio da postoje tri ključna elementa koja se moraju uvažiti da ne bi došlo do usporavanja rasta ekonomije.

„Prvi je da se ne ugrozi konkurentnost ekonomje, drugi elemenat je životni standard, a treći na dostupnost finansijskim tržištima“, objasnio je Žugić.

Odgovarajući na pitanje da li se država mora detaljnije i preciznije pozabaviti smanjenjem javnog duga i da li je potrebno donošenje strategije, Žugić je rekao da je strategija neophodna i da će biti pripremljena za početak naredne godine.

„Do donošenja strategije mislimo da mjere koje je Vlada predložila ohrabruju“, dodao je Žugić.

On je dodao da je CBCG u preporukama Vladi navela da se socijalna potrošnja mora temeljiti prema osobama u stanju stvarne socijalne potrebe, kao i da je nedopustivo da dolazi do deaktiviranja ženske radne snage.

Žugić je saopštio da je prvi Vladin korak dobar i da treba uraditi sve ono što neće ugroziti životni standard stanovništva.

„Ako su uštede opredijeljene u nivou od 126,9 miliona eura, to je značajna ušteda. Ako se nastavi u kontinuitetu dvije ili tri godine, imaćemo održivu fiskalnu politiku“, smatra Žugić.

Komentarišući Vladine ocjene da se od 700 miliona eura poreskog duga, koji akumuliran u proteklih nekoliko godina, može naplatiti samo 12 miliona, Žugić je naveo da se to pitanje dosta kritički tretira u janvosti.

„Vrlo je teško utvrditi koji je to nivo poreskog duga. Sve to zavisi od Poreske uprave (PU) i prihodnih institucija“, saopštio je Žugić.

On je precizirao da CBCG očekuje da u ovoj godini podbaci projektovana stopa ekonomskog rasta iz razloga što su ključni generatori rasta zakazali.

„Dominatno možda ključni kapitalni projekat izgradnje autoputa, jer nije u dovoljunoj mjeri niti rađeno niti potrešeno sredstava izdvojenih po tom osnovu“, smatra Žugić.

U CBCG očekuju da će dio tog uslovnog zaostatka da se prelije po principu efekta prelivanja u stopu rasta naredne godine.

„Po tom osnovu smo u CBCG projektovali stopu rasta od oko četiri odsto“, rekao je Žugić.

Viceguverner Nikola Fabris je, odgovarajući na pitanje da li se očekuje pad kamatnih stopa u narednoj godini, kazao da se očekuje nastavak tog trenda.

„Kvartalna anketa koju koristimo među bankama je pokazala da za narednu godinu deset banaka očekuje pad kamata, dok dvije ili tri očekuju nepromijenjene. Nijedna banka nije rekla da se može očekivati rast“, dodao je Fabris.

Efektivna kamatna stopa na ukupno odobrene kredite je na kraju novembra ove godine u odnosu na kraj prošle godine pala čak jedan procentni poen.

“Ako posmatramo kamatne stope na novoodobrene kredite, prvi put u novembru je ona pala ispod sedam odsto“, rekao je Fabris.

On je naveo da je evidentan vrlo izražen trend pada kamatnih stopa.

„U ovom trenutku ne vidimo potrebu da donosimo neki zakon koji bi se odnosio na limitiranje kamatnih stopa, kada one padaju. Pratićemo situaciju i ukoliko dođe do nekih poremećaja brzo ćemo reagovati“, zaključio je Fabris.

Send this to a friend