Suđenje Sekuloviću za ubistva u Beogradu: Ubio ih je Crnogorac, ime ne smijem da kažem

Optuženi Branko Sekulović tvrdi da nije počinio zločin 2007. godine. On se tereti da je 27. septembra u kancelariji svoje firme “S kompani” ubio Dušana Pejovića (24), Vladimira Samardžića Globusa (29) i Darka Živanovića (22), zvanog Žika Šumadinac.

“Nisam kriv. Na insistiranje porodice sam odlučio da ispričam sve, iako se i dalje plašim za sve nas. Crnogorac čije ime ne smijem da kažem je ubio njih trojicu. Bio je u kancelariji pored njihove i čuo kako ga vrijeđaju i smiju mu se. Prislonio je i meni pištolj na glavu i rekao: “Sve sam ih pobio, a šta ću s tobom? Duguješ mi novac…” Na putu ka Žarkovu izbacio me je iz automobila. Rekao mi je da nestanem iz Srbije. Uspio sam da odem kod druga u Šabac, odakle sam prešao u Bosnu.”

Ovo je u petak, iznoseće odbranu na početku suđenja za trostruko ubistvo na Vidikovcu, rekao  Sekulović, koji je godinama bio u bjekstvu do hapšenja 2016.  Sekulović se ranije branio ćutanjem a u petak je otkrio niz detalja o kobnom danu, dodajući da mu je žao ubijenih momaka.

“Bavio sam se izgradnjom stambenih objekata i izradom aluminijumske stolarije. U jednom trenutku sam imao potrebe za pozajmicom, jer su banke bile rigorozne sa kreditima”, ispričao je Sekulović.

Od Živanovića, koga je znao kao opasnog momka koji je davao pozajmice sa zelenaškim kamatam, u više navrata je pozajmljivao po 50.000 eura, a od Samardžića jedanput 25.000 dolara.

“Uspijevao sam da vratim sve to jer sam imao veliki priliv novca od prodaje stanova, a prosječno godišnje čak četiri miliona eura”, rekao je Sekulović.

“Međutim, sve počinje kada sam kupio jednu halu. Ispostavilo se da me je vlasnik prevario i izgubio sam 400.000 eura.”

“Trpio sam razna maltretiranja. Od par šamara do ozbiljnih prebijanja. Kredit od 500.000 eura koji sam dobio od Fonda za razvoj dao sam za kamate i dugove. Sve sam to trpio iz straha. U Beogradu su tada bila česta prebijanja i otmice građevinaca. Za tri godine od Žike sam pozajmio 170.000, a vratio mu 300.000. Crnogorcu smo dali 400.000-450.000 eura”, ispričao je Sekulović, dodajući da ga je Žika jednom prilikom pesničio u automobilu, vodeći ga “u šumu na prevaspitavanje”. Tada su počela maltretiranja, prijetnje i prebijanja, tvrdi optuženi. Kako kaže, Crnogorac i Žika koristili su iste metode.

“Crnogorcu sam prodao nekoliko stanova i uzeo sam 140.000 eura. Javio se posle i rekao da se ipak predomislio, zahtijevajući 210.000 eura, sa zaradom koju je on zamislio. Tad sam saznao da je to čovjek koji ima iza sebe jedno ubistvo u Crnoj Gori i nekoliko u inostranstvu. Počeo sam da mu vraćam taj novac”, otkrio je optuženi.

Dva dana prije krvavog 27. septembra 2007. Žika Šumadinac je Sekuloviću hitno tražio novac:

“Rekao je da hoće 80.000. Zamolio sam ga da mu 27. septembra dam 50.000, a ostatak naknadno. Zamolio sam ga i da raskinemo ugovor za stan koji je bio garancija za dug. Pošto treba Crnogorcu, Žika je rekao da ga baš briga za njega”.

Tog dana, prema priči Sekulovića, posle 18 sati, Crnogorac je “banuo” u firmu.

“Tražio je novac. Crnogorac je poludio kad je čuo da ga nemam. Rekao je da ne smijem njegov novac da dajem drugima. Iste večeri Žika je trebalo da dođe kod mene da se dogovorimo oko preostalog duga i izgradnje njegovog lokala u Kameničkoj ulici.

Ubrzo su u firmu stigli i trojica mladića.

“Crnogorac je rekao da ide u drugu kancelariju, uz riječi:”Pričajte vi, da vidim ko laže”, opisao je Sekulović.

“Žika je izgovorio razne uvrede na njegov račun, a Samardžić mu se pridružio u tome. Svi su se smijali… Rekli su da je on “sitna pi*da”, i da može da im po**ši.

Tada je, kako kaže Sekulović, Crnogorac ušao iz druge kancelarije i pripucao na njih. Sekulovićev otac je Crnogorcu isplaćivao dugove do 2015, kada on prestaje da im se javlja.