Hronika

Vidljivije i jače se boriti protiv onlajn nasilja nad ženama

Onlajn nasilje prolazi nekažnjeno i nadležni imaju selektivan ili pasivan odnos prematoj sve učestalijoj pojavi, zbog čega je neophodna udružena akcija pojedinaca, državnih institucija i civilnog društva kako bi se suzbijalo, zaključak je vebinara o onlajn nasilju koji je orgamozovao Institut za medije.

Kako je saopšteno iz Instituta, više od 70 građana, civlnih aktivista, novinara, poslanika, predstavnika Kancelarije zaštitnika ljudskih prava, Agencije za elektronske medije, Kancelarije za rodnu ravnopravnost Vlade, razgovarali su danas o načinima prevencije i zaštite od onlajn nasilja, na vebinaru “Vidljivo nasilje: Odnos prema ženama na internetu”.

“Ukazano je da su žene među najizloženijim onlajn nasilju, kroz okoštale rodne stereotipe. Često nevidljivi, ukorijenjeni, društveno srasli, izvor su rodno zasnovanog nasilja i podstiču društvenu i ekonomsku marginalizaciju žena”, navode u Institutu.

Ističu i da građani ne prepoznaju onlajn nasilje, kao i da u tom smislu nijesu dovoljno senzibilisane sudije i tužioci koji ili odbacuju prijave građana ili selektivno postupaju, favorizujući slučajeve u kojima su potencijalne mete nasilja državni funkcioneri.

Iskustvo onlajn nasilja podijelila je novinarka Dušanka Pejović koja je nedavno poslije intervjua sa jednim političarem bila izložena prijetnjama smrću i uvredama, što je predmet tužilačke istrage.

Na meti nijesu samo novinarke, civilne aktivistkinje, javne ličnosti, već i djevojčice kroz poseban oblik takozvane “osvetničke pornografije”, na šta je ukazala Jovana Hajduković iz Sigurne ženke kuće (SŽK).

Dodatni problem je što svega 20 odsto osoba prepoznaje onlajn nasilje.

“Žene su meta na Internetu, bez obzira na to da li dolaze iz vlasti ili opozicije i čime se bave”, ukazala je istraživačica u Institutu za medije Milica Bogdanović.

Ona je navela da istraživanja koje je Institut nedavno sproveo pokazuju da je štetna praksa etiketiranja žena posebno prisutna u komentarima čitalaca na onlajn portalima i na društvenim mrežama.

Na pasivnost i nečinjenje državnih organa, te ne prepoznavanje nasilja i njegovu društvenu štetenost ukazali su pravna ekspertkinja iz Šer Fondacije Nevena Krivokapić, ali i cilvilni aktivisti iz Crne Gore.

“Ovakvim razgovrima pomažemo drugim ženama da prepoznaju nasilje i da ga ne trpe. Digitalno okruženje nam donosi prednosti u vodu digitalnih tragova i zapisa kojim nadležnima možemo dokumentovati i prijaviti nasilje…Mehanizmi postoje i treba kontinuirano raditi na zaštiti”, poručila je ona.

Civilna aktivistkinja Maša Elezović ocijenila je da se ne može govoriti o drastičnom porastu nasilja, već da je ono vidjljivje sa novim tehnologijama. Uvjerenaje  da je nužno mijenjati navike, jer mnogo problema polazi od neznanja, a ne od namjere. Elezović se založila za jačanje medijskog obrazovanja i kontinuiranu edukaciju kroz razvijanje kritičkog mišljenja, ali i kroz jačanje konstruktivne kritike koja bi bila usmjerena na nečije stavove, a ne na ličnost.

Učesnici su posebno ukazali na potrebu dodatnog senzibilisanja tužilaca i sudija na prepoznavanje oblika onlajn nasilja, dok je Dina Knežević iz Kancelarije zaštitnika ljudskih prava i sloboda navela primjer Hrvatske koja je zakonom zabranila prikazivanje mizoginih i štetnih sadržaja usmjerenih prema ženema, a u cilju suzbijanja i borbe protiv rodnih sterotipa.

Za društvenu prevenciju i osudu kroz institucionalne mehanizme, te podizanje svijesti o štetnim komunikacijskim praksama i njihovim posledicama kroz edukaciju založila se poslanica i članica Odbora za rodnu ravnopravnost Vesna Pavićević.

Dugogodišnji novinar i novinarski instruktor Dragoljub Vuković kazao je da je neophodna jača samoregulacija medija u suzbijanju onlajn nasilja i udružena akcija senzibilisanih na tu pojavu.

Vebinar je dio projekta “Promovisanje medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji Institut za medije spovodi uz podršku britanskog Ministarstva vanjskih poslova, posredstvom Britanske ambasade u Podgorici.

Send this to a friend