Pismo opoziciji

Piše za CdM Dušan Pajović

Najlakše je reći da ako vlast ne valja – treba promijenit’ narod. Političari moraju sebi priznati da nije biračko tijelo krivo. Ne možemo potpunu odgovornost pripisati građanima/kama, nego strukturama koje su dovele do ovakvog rezultata lokalnih izbora. One nose najviše društvene moći, a samim tim i odgovornosti.

Metaforički se koristeći hrišćanskim diskursom, Shannon Mayer je napisala: „Đavo će vam reći devet istina, da bi povjerovali u jednu laž.“

Nova vlast nam je rekla da su strukture bivšeg režima korumpirane, da brinu više o svojim džepovima nego o građanima, da su rasprodali najljepše plaže, a potpuno uništili sjever države. Sve je to tačno. Ono što će slagati je da su baš oni građanska opcija koja neće uraditi to isto. Slaviće pobjede uz „Veseli se srpski rode“ dok u programu imaju „evropske vrijednosti“, a biće i spremni da građansku državu pretvore u nacionalnu, samo jer je to u skladu sa njihovim interesima.

Ali, znate šta? Konačno se pričalo o podizanju standarda života građana. Doduše populistički, naravno. Osim što se nije ni potrudila da zakonski ogranči rast cijena namjernica, nova vlast je dodatno uništila javno zdravstvo. Nisu povećali plate. Samo su ukinuli dio doprinosa i time povrećali neto iznos naknada. Mnogi će, ipak, reći da su makar nešto uradili… Teško je četvoročlanoj porodici koja je primala jednu platu od 222 eura da razmišlja da li će za pet godina morati platiti dolazak hitne pomoći par stotina, ili čak hiljada eura. Jer konačno – sada taj novac vide i osjećaju u svojim rukama. Zato ste vi krivi, opozicijo. Ne samo za funkcionalnu nepismenost, nego jer je došlo do toga da bilo ko u državi sa 600 hiljada stanovnika prima takvu mizeriju od plate. Dok vi najčešće imate bogatstvo.

Opozicijo, građani/ke su vam poručili da nisu dovoljna (naizgled) neuprljana lica, ako su i ona podređena korumpiranim tajkunima. Velike korporacije i bogataši sumnjivog profila stoje iza (skoro) svake partije, ali se nakon višedecenijske vlasti bivšeg režima upravo vaša opcija najviše bahatila i razotkrila. Potrebna je kompletna rekonstrukcija političkih predstavnika, ekonomskog programa, ali i finansija i njene transparentnosti.

Nije više dovoljno biti samo deklarativno Crnogorac/ka, kao ni baviti se isključivo članstvom u EU i NATO-u. Iako je geopolitika od izuzetne važnosti, “obični” ljudi poručuju da se to se, nažalost, ne jede.

Prva rečenica koju sam čuo nakon rezultata lokalnih izbora prilikom susreta sa majkom, je bila „Sad ih još više mrzim. Jer su nas toliko pljačkali da narod sada glasa za… ove.“

Izgubili ste od onih kojima je prihvatljiva žrtva od „desetak Crnogaraca“, od onih kojih nikad nemaju stav ni o čemu osim o velikosrpskim interesima, od onih koji slave genocide i ubistava, i od onih koji se gromoglasno govore jedno, a rade sasvim drugo… Koji u suštini, žele vašu poziciju, da mogu da nastave vaš rad – opustoše državu do kraja. A moguće i da je pripoje drugoj.

Lako ćete se vi vratit na posao i nastaviti primati svoje enormne plate, pa vjerovatno i otići sa “kolegama” na piće… Jer je u krajnjem vama ovo samo to – posao. Ali šta ćemo mi? Sa podijeljenom zemljom, mržnjom, kolapsom zdravstvenog sistema, nedostatkom institucija i siromaštvom? Šta ćemo mi sa ugroženim identitetima? Kako dalje sa ugroženim mirom?

Ponovo ste zajedno aktuelizirali onu Balaševićevu „Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, ajmo – izlaz taj i taj“. Mnogi koji mogu da odu ne vide smisao da sjede u sred pakla i pjevaju „Veseli se srpski rode“, ali ni „Ko te voli nikad izdat neće“.

Ne možete više računati ni na one koji su razvili stokholmski sindrom, te se zaljubili u svog otmičara. Dosta im je valjanja u blatu.

Ne. Niste vi država, tim narativom ste samo osnažili ovakvu atmosferu i infantilnu polarizaciju između Srba i Crnogoraca koja je češće ideološka, ili čak partijska, nego nacionalna. Kada vidim poruke o „ocu nacije“, prije mislim da je to napisao neki fašista nego vaš simpatizer. I često nisam u pravu. Zaboravite više na to.

From je kazao da su religija i nacionalizam samo utočište za čovjekov najveći strah – strah od izolacije. Dio njih ste vi izolovali. Utočište im je dala ekstremistička organizacija koja sebe naziva Srpskom pravoslavnom crkvom, kojoj ste pomogli da se osnaži. Narodne kuhinje, „pravoslavni pastirsko-savjetodavno centri“ i ostali socijalni servisi, tamo gdje je država zakazala su samo plodno tlo za opasnu indoktrinaciju.

Vi ništa niste uradili da to promijenite takav sistem. A i zašto bi? Jer vam je takav sistem odgovarao. Odgovarao vam je 55-45% odnos. Paradoksalno, baš vi koji ste ideološki fluidni, ste zaboravili na moć ideologije i njenu sveprisutnost. Zanemarili ste i da ćete svojim činjenjem i nečinjenjem od vas, ali i vaših načelnih ideja, otuđiti veći broj ljudi. Dodajte u miks i vandržavni uticaj i eto “savršenog” koktela.

Ne treba građanski blok biti interesna skupina politikanata i vama korisnih tajkuna, nego grupa ljudi koja želi sekularnu, građansku i ekološku državu socijalne pravde. To nikada niste uspjeli. Osim na riječima.

I tako je „Jesmo mi nikakvi, ali nećete valjda da imate četnike na vlast“ konačno došlo na naplatu. Da ste vi bili drugačiji, danas možda ne bi bili u poziciji da se borimo za ono što je već naše.

Sada ste toliko potonuli da više ne pomažu čak ni konstantni moralni sunovrati vlasti. Besprizorno kršenje Ustava pokušavate iskoristit’ da umirite masu koja od nedavno glasno zahtjeva rekonstrukciju. Opet pokušavate da im prodate priču o jedinstvu i zanemarivanju zakulisnih radnji… I sve da uspijete u tome, ponovo targetirate pogrešnu publiku. To su svakako opozicioni glasači. Ništa se ne bi promijenilo, osim što bi eventualno imali manje pritiska da zamjenite problematični kadar. I to na kratko. Ponovo bi prekipjelo nakon prvih novih izbora.

Prošli ste mnoge granice, ali želim da vjerujem da je sada, kada je direktno ugrožena, suverenost države ipak bitnija od pozicija ljudi sumnjivog političkog djelovanja.

Reći ću još jednom – potpuna rekonstrukcija ekonomskih politika i otklon od lica uprljanih korupcijom. I sljedeći put ako/kada se pojavi neka zdrava lijeva alternativa ne gušite je i ne sabotirajte je. Nego joj dajte bezuslovnu podršku. Kad ste mogli URI, možete i nekom ko je iskren u svojim namjerama.

Samo da se to ne desi kasno, kad klerofašistička demagogija uveliko uzme maha… Jer sigurno sa vama nećemo pjevati “Goro moja”.