Jelušić: Cr­no­gor­ski kva­zi­in­te­lek­tu­al­ci Njegoša svrstavaju u ge­no­cid­ne pi­sce

Na­stu­pom ru­mun­skih pi­sa­ca Lu­či­ja­na Alek­si­jua i Sla­vo­mi­ra Gvo­zde­no­vi­ća, i be­sjed­nom prof. dr Si­ni­še Je­lu­ši­ća povo­dom 170 go­di­na ,,Gor­skog vi­jen­ca”, u Bu­dvi je za­vr­še­na kul­tur­na ma­ni­fe­sta­ci­ja ,,Ći­ri­li­com”, ko­ju su uspje­šno orga­ni­zo­va­li JU Na­rod­na bi­bli­o­te­ka iz Bu­dve i Udru­že­nje iz­da­va­ča i knji­ža­ra Cr­ne Go­re.

Za­vr­šno ve­če ma­ni­fe­sta­ci­je obi­lje­ži­la je be­sje­da prof. dr Si­ni­še Je­lu­ši­ća, ko­ji je po­red osta­log, ka­zao da je jed­no od ključ­nih pi­ta­nja, ka­da je ri­ječ o ,,Gor­skom vi­jen­cu”, da je Nje­goš pr­vih de­ce­ni­ja, do re­la­tiv­no sko­ro, bio kult­ni pi­sac na ju­go­slo­ven­skom pro­sto­ru. Po­sled­njih go­di­na vr­lo iz­ra­zi­to, na od­re­đe­nim pro­sto­ri­ma, Nje­goš do­bi­ja kraj­nje negativ­no od­re­đe­nje, pa čak i u svo­joj Cr­noj Go­ri, is­ta­kao je Je­lu­šić.

“Za­klju­ču­jem, da ti lju­di ne ra­zu­mi­ju ono fun­da­men­tal­no kod Nje­go­ša, a naj­dra­stič­ni­je u sve­mu to­me je, da se on svr­sta­va u ge­no­cid­ne pi­sce, a to mi­šlje­nje na ža­lost, ima­ju i ne­ki na­ši, cr­no­gor­ski kva­zi­in­te­lek­tu­al­ci”, ka­zao je Je­lu­šić.

Nje­goš je naj­du­blji re­gi­o­nal­ni pje­snik, sma­tra on.

“Tu se us­po­sta­vlja jed­na ver­ti­kal­na re­la­ci­ja iz­me­đu Bo­ga i Pje­sni­ka, po­sred­stvom ko­ga se pre­no­si ta naj­du­blja filozofska ide­ja isti­ne bi­ća”, is­ta­kao je prof. Je­lu­šić. On se osvr­nuo i na ču­ve­nu Ni­če­o­vu mi­sao.

To ,,ni­šta”, sma­tra on, po­ka­zu­je da su iz­gu­blje­ne bi­lo ka­kve vi­so­ke i ve­li­ke vri­jed­no­sti ko­je ima­ju ka­rak­ter pravednosti, isti­ne i slo­bo­de i da smo do­šli do onog pot­pu­nog re­la­ti­vi­zma u kom je sve do­pu­šte­no i sve mo­gu­će.

“Zna­či, ne­ma kri­te­ri­ju­ma šta je do­bro, a šta ni­je, šta je isti­ni­to, a što la­žno, što je u ve­li­koj mje­ri ka­rak­te­ri­sti­ka vremena u ko­me ži­vi­mo. Sa­da se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko u na­šem vre­me­nu iz tog ugla či­ta­ti Nje­go­ša, ko­ji u se­bi sa­dr­ži, u sa­mom te­me­lju, pot­pu­no dru­ga­či­ju ide­ju. To se mo­že po­ka­za­ti i na ana­li­zi na­slo­va ko­ji je on ski­ci­rao kao mo­gu­će za ,,Gor­ski vi­je­nac”. Zna­mo da su to va­ri­jan­te na­slo­va ,,Iz­vi iskra”. Taj po­jam iskre je klju­čan za Nje­go­ša jer je po­ve­zan sa lu­čom i svje­tlo­šću”, sma­tra on.

Is­ti­če da mo­ra­mo ima­ti u se­bi ne­ka­kav ubod i ra­nu ko­ja nas mu­či, a iz to­ga nam pro­iz­i­la­zi kre­a­tiv­nost.

“Ka­da je ri­ječ o ,,Gor­skom vi­jen­cu”, va­žno je, da Nje­goš baš u nje­mu, ko­ji je ob­ja­vljen 1847. go­di­ne, ne­su­mlji­vo prihva­ta na­če­la Vu­ko­ve re­for­me, ali iz­u­zet­no mu­dro, osta­je pri ve­li­koj sta­ro­slo­ven­skoj tra­di­ci­ji ko­ja je iz­u­zet­na, a to je tra­di­ci­ja ko­ja ba­šti­ni Ok­to­ih. Nje­goš u ,,Gor­skom vi­jen­cu”, ko­ri­sti to ogrom­no bo­gat­stvo. ,,Gor­ski vi­je­nac” u se­bi sa­dr­ži iz­u­zet­nu in­ter­pre­ta­ci­ju ra­znih vi­do­va kul­tu­re i to je iz­u­zet­no”, is­ta­kao je Je­lu­šić.

Tu se go­vo­ri o cr­no­gor­skoj pa­tri­jar­hal­noj, od­no­sno srp­skoj kul­tu­ri, ali isto­vre­me­no i o ka­to­lič­koj kul­tu­ri Za­pa­da, gdje je Ve­ne­ci­ja ve­o­ma pri­sut­na, kao i o tur­skoj i islam­skoj kul­tu­ri.

“Taj islam­sko-tur­ski dio je ve­o­ma za­ni­mljiv, jer je dio ak­tu­el­nih i naj­že­šćih spo­re­nja. Ni je­dan islam­ski autor, književ­nik, pje­snik, tvr­dim bez ostat­ka, ni­je kao Nje­goš do te mje­re afir­mi­sao, kao u sti­hov­ma, ko­ji su ve­za­ni za Mustaj Ka­di­ju”, sma­tra Je­lu­šić.

Pa­ra­doks

Glav­ni pa­ra­doks ,,Gor­skog vi­jen­ca”, ,,Lu­če mi­kro­ko­zme” i Nje­go­ša uop­šte, je ka­ko će­mo iz jed­nog ugla ne­re­li­gi­o­zne, ili ni­hi­li­stič­ke po­zi­ci­je, či­ta­ti naj­du­blje re­li­gi­zno dje­lo, za­pi­tao se pro­fe­sor Je­lu­šić. To je kon­flikt či­ta­nja, ko­ji je, ka­ko ka­že, ne­pre­mo­stiv i ključ­ni pro­blem.

“Ali, upr­kos sve­mu to­me, ovo je dje­lo u naj­vi­šem smi­slu en­ci­klo­pe­di­ja cr­no­gor­skog ži­vo­ta i cr­no­gor­ske isto­ri­je i neupit­no se po­ka­zu­je na na­šim pro­sto­ri­ma kao dje­lo naj­du­bljeg psi­ho­lo­škog, re­li­gi­o­zno-hri­šćan­skog i etič­kog značenja, dje­lo ko­je na­ro­či­to svo­jim ute­me­lje­njem poj­ma slo­bo­de ima op­šte hu­ma­ni­stič­ko zna­če­nje, ko­je na­di­la­zi gra­ni­ce Cr­ne Go­re”, ka­zao je u be­sje­di o 170 go­di­na ,,Gor­skog vi­jen­ca” prof. dr Si­ni­ša Je­lu­šić.