Kako da “natjeramo” nekog da uradi ono što želimo? Možemo ga ubjeđivati logičkom argumentacijom, statistikama, istraživanjima, studijama, brojevima, a možemo i samo da ga dodirnemo.
Naučnici tvrde da kad suptilno dodirujemo ljude dok sa njima pričamo, oni će nam lakše i brže izaći u susret jer se dodirom uspostavlja intimnija veza. Fizički kontakt povećava nivo dopamina, serotonina i oksitocina u mozgu i snižava nivo kortizola-hormona stresa.
Studije pokazuju da lagani dodir u pravo vrijeme drastično povećava šanse da neki naš zahtjev bude ispunjen.
Tako je dokazano da dajemo veće napojnice konobarima koji nas dodiruju, da ćemo se češće odazvati molbi anketara na ulici da učestvujemo u njihovom istraživanju, da ćemo prije potpisati peticiju ako nas osoba dodirne, da ćemo pomoći nekom da pronađe ono što je izgubio…
Zašto? Odgovor je jednostavan-mi smo društvena bića koja su stvorena za bliskost.
Nije, ipak, svejedno kakav je dodir. Odgovarajući je onaj koji se ni ne primijeti. Najbolje je dodirnuti rame sagovornika uz istovremeno rukovanje, osmjeh i kontakt očima.
Neka dodir ne traje duže od trenutka jer je suština da ga sagovornik ne primijeti, već da mu se ureže u podsvijest. U narednih deset minuta zatražite neku uslugu i velika je verovatnoća da će vam biti ispunjena, tvrde naučnici. Ne treba da dodirujemo osobu koja jasno stavlja do znanja da želi da zadrži distancu, na primjer nekog ko ima prekrštene ruke na grudima ili je izvijen unazad kao da se sklanja.
Inače, ne dodirujemo samo kad želimo neku uslugu. Ako ste od onih koji stalno “pipaju” druge ljude tokom razgovora, to je siguran znak da su vam simpatični, bez obzira na to da li vas seksualno privlače ili ne.
Dokazano je da ne dodirujemo ljude koji su nam antipatični i sa kojima želimo da razgovor što kraće potraje.
Ne volim kad me neko pipka. I odma je odgovor ,,ne”.