Nikada nemojte osuđivati dok se ne stavite u tuđu kožu

Postoji jedna mudra priča o starom učitelju kom se obratila žena sa svojim malim djetetom i rekla mu da je umorna od svog sina.

“Već sam umorna od ovog dječaka, jede previše slatkiša i bojim se da će se razboljeti, da će mu propasti zubi. Uz to, stalno ga nešto boli – želudac, ovo i ono, a jede samo slatko i ništa drugo. Učinite nešto. Znam da će poslušati ono što vi kažete”, rekla je ona.

Učitelj je pogledao dječaka i rekao ženi:

“Dođite za nedjelju dana”.

Žena se iznenadila, jer kad god bi došla da ga pita nešto teško o životu, smrti, Bogu, nebu i paklu, on bi bio spreman odmah da odgovori. Sada se radilo o tako bezazlenoj sitnici, samo je trebalo da naredi dječaku, a za to mu je potrebno sedam dana. Kad je došla poslije sedam dana, učitelj je rekao da se vrati za dvije sedmice.

Na to se čak i dječak iznenadio. Kada su se vratili poslije dvije nedjelje, učitelj je pogledao dječaka i rekao:

“Možeš to postići”.

“Zašto su vam bile potrebne 3 sedmice samo da biste mi to rekli?”, pitao je dječak.

“Zato jer i ja volim slatkiše. Morao sam pokušati i vidjeti mogu li ili ne mogu bez njih, jer kako bih ti inače mogao objasniti? To bi bila laž, a teško je, znam”, rekao je učitelj.

“Mogli ste mu samo narediti, nije trebalo da dokazujete”, rekla je majka dječaka.

“Ne mogu govoriti o nečemu što nisam sam iskusio. Nikada nisam izgovorio nešto što nisam iskusio, jer kada to učiniš, izgovoreno izgubi nešto, u tome uopšte nema istine. Kada čovjek govori iz sopstvenog iskustva to prodire duboko. Ja sam to znao. Pogledao sam te u oči i osjetio da bi ti to mogao učiniti. Ja sam star čovjek – ja sam slab – meni su trebale tri sedmice. Ti si mlad, možeš to postići za jedan dan. Takav je moj način. Nikada ne tvrdite nešto što niste sami iskusili, jer bez ličnog iskustva nema istine”, rekao je učitelj.