Psiholozi su specijalisti koji nam pomažu da se izborimo sa svojim problemima, strahovima i da razjasnimo svoja osjećanja kako bismo bili smireni i zdravi. Ipak, i oni su samo ljudska bića koja se takođe bore sa stresom i problemima. Najpoznatiji psiholozi i terapeuti današnjce podijelili su sa nama svoje metode za borbu sa stresom. Zašto ih ne biste i vi danas isprobali?
1. Zapišite sve što vam padne na pamet
Džon Dafi, klinički psiholog i autor knjige o odgajanju tinejdžera kaže: “Da bih smanjio stres, pravim bilješke. Misli, osjećanja, odnosi sa ljudima, ideje za pisanje. Zapisujem sve i pravim strukturu misli koje mi padaju na pamet. Ovaj kreativni proces mi mnogo pomaže da zaboravim na probleme, glava mi postaje bistrija i sva tenzija se smiri. Na kraju, počinjem da posmatram stvari iz druge perspektive.”
2. Budite izbirljivi kada kupujete namirnice za kuvanje
Psihoterapeut, pisac i profesor Džefri Samber koristi sljedeću metodu za borbu protiv stresa: “Kada se osjećam depresivno, volim da jedem. Ipak, biram zdravu hranu ili jela koja ranije nisam pravio. Provedem mnogo vremena idući kroz prodavnicu birajući sastojke. Potom ih pažljivo siječem, pripremam sos i sve to polako jedem. Često i okačim na Fejsbuk kako bi mi moji prijatelji zavidjeli”, prenosi Fokuzz.
3. Stegnite sve mišiće
Američki psihoterapeut Kevin Čapman koristi metodu progresivnog opuštanja mišića, razvijenu 1920. godine. Ideja je jednostavna. Poslije svakog jakog napora dolazi period jake relaksacije. To znači da treba da napnete mišiće na 10 sekundi, a da se onda fokusirate na njihovo opuštanje narednih 20 sekundi. Ne zaboravite samo da se fokusirate na svaku mišićnu grupu.
4. Reagujte ispravno ili nemojte uopšte reagovati
Psiholog Suzan Kraus Vitburn se ne bori sa stresom. Ona ima posebnu mantru koju ponavlja kada se nalazi u stresnoj situaciji. Ona kaže: “Ne mogu promijeniti situaciji, ali mogu promijeniti svoju reakciju”. Pozitivna reakcija na negativne situacije pomaže da se riješimo stresa i da ga posmatramo kao izazov. Takođe, možemo učiti iz svojih grešaka.
5. Zaustavite tok svojih misli
Psiholog Martin Seligman preporučuje jednostavnu i popularnu metodu da razbistrite misli. Pljesnite rukama i viknite “Stop! Misliću o tome kasnije”. Takođe možete nositi i gumicu oko zgloba i pecnuti se svaki put kada krenete da razmišljate o nečemu što nije korisno u tom trenutku. Iskoristite ovaj tik da prekinete tok misli i odložite problem na neko vrijeme. Onda pažnju usmjerite na neke druge objekte ili vježbu.
6. Posvetite jedan sat hobiju ili stvarima koje volite
Psihoterapeut Ejmi Przevorski preporučuje da odvojite vrijeme za sebe, kada ćete raditi šta god želite. Čitajte, crtajte, kuvajte, vježbajte – šta god da vas čini srećnim. Bez obaveza, odgovornosti, negativnih misli – ne treba da bude ničeg što vas u tom momentu uznemirava.
7. Stimulišite svoje nerve
Toni Bernhard predlaže neobičnu, ali efikasnu metodu. Pomjerajte svoju usnu koristeći kažiprst. Ovaj pokret stimuliše nerve parasimpatičkog nervnog sistema i pomaže da se smirirte.
8. Pokušajte i ostale klasične metode
Naravno, postoje i klasični načini da se riješite stresa koji odlično rade.
Debora Serani, klinički psiholog i autor knjige “Život sa depresijom” pokušava da svom tijelu pruži sve što mu je potrebno. Na primjer, sjedi u autu i sluša džez na radiju, slika, opušta se u toploj kadi ili uživa u ukusnom čaju.
Terapeut Džojs Marter predlaže da uradite nešto korisno – sredite radni sto, operete sudove itd. Pravilo je da pažnju treba usmjeriti na nešto drugo što vas ne stresira.
Psiholog Suzan Njuman misli da nema boljeg antidepresiva od prijatelja. Doktor Stefani Sarkis okreće se sportu, jogi ili samo odmoru i spavanju.
Glavno pravilo
Glavno pravilo je da se distancirate od problema na neko vrijeme. Što bolje to radite, brže ćete se oporaviti i biti spremni na nove izazove.
