Nauka i religija se bore za prevlast u vašem mozgu, ne samo u metaforičnom smislu, već se bukvalno fizički obračunavaju. To je zaključak istraživača sa Univerziteta Kejs Vestern i Babson koledža, piše Noizz.
Oni su otkrili da ljudi koji vjeruju u Boga ili u neku višu silu, potiskuju dio mozga zadužen za analitičko razmišljanje i umjesto njega angažuju dio u mozgu zadužen za empatiju.
Istraživači su sproveli osam eksperimenata, a u svakom je učestvovalo između 159 i 527 odraslih. Otkrili su da su religiozniji oni ljudi koji imaju veću sposobnost empatije.
To se poklopilo i sa prethodnim zaključkom da su žene religioznije i duhovnije od muškaraca, što se sad može objasniti njihovom većom tendecijom za empatiju, piše portal Bigthink.
Sa druge strane, za ateiste je utvrđeno da većina može da se svrsta u psihopate – upravo zbog nedostatka emaptije.
Istraživači su takođe zaključili još jednu kontroverznu stvar – da religiozni ljudi i nisu baš tako pametni, odnosno da inteligencija nije karakteristika koja ih krasi.
“Naša studija je utvrdila tu statističku povezanost, ali je istovremeno pokazala da su ljudi okrenuti vjeri društveniji i skloniji empatiji”, rekao je Ričard Bojacis, vanredni profesor sa Univerziteta Kejs Vestern.
Da li to znači da religiozni ljudi ne mogu da budu naučnici? Naravno da ne, što se mnogo puta do sada u praksi i pokazalo. Jedan od autora istraživanja kao argument za ovu tvrdnju navodi knjigu “100 godina Nobelovih nagrada” Baruha Aba Šaleva koja otkriva da je skoro 90 odsto laureata bilo religiozno.
Ključno je znati kad aktivirati analitički dio mozga.
“Religija nema šta da nam objašnjava o fizičkoj strukturi svijeta. To je u domenu nauke. Sa druge strane nauka ne može da utvrđuje etiku niti da nam objašnjava značenje i svrhu naših života”, laže autor.
Ričard Bojacis se nada da njihova studija može da nam pomogne u pristupu borbi između religije i nauke.
