Asistencija Delibašiću za sva vremena, cijeli stadion ušao je u teren…

Vječiti komandant “hrabrih sokolova” koji nikada nije ostavio fudbalsku reprezentaciju na cjedilu. Niti će! To je ukratko Stefan Savić. Pravi kapiten!

A 27-godišnji Mojkovčanin će večeras (20.45) upravo sa kapitenskom trakom oko ruke povesti crvene u boj protiv Rumunije, u Ploeštiju na stadionu Ilie Oana, u 1. kolu grupe 4 Lige C Lige nacija.

Prije odlaska fudbalske reprezentacije u istorijsku pokrajinu Vlaška, gdje se nalazi Ploešti kao jedan od najznačajnijih gradova Rumunije, defanzivac španskog Atletiko Madrida je odgovarao navijačima putem društevene mreže Instagram.

Fudbalski savez Crne Gore je na svom profilu organizovao druženje sa osvajačem Lige Evrope i Superkupa Evrope… Mojkovačko srce kuca punom snagom za reprezentaciju Crne Gore.

“Tako će da bude do kraja karijere, a i nakon toga. Nije mi bitan dres u kom igram, već grb koji nosim.”, poručio je Savić.

Kako ti izgleda Lica nacija kao projekat?

“Imam pozitivno mišljenje, jer će Liga nacija zamijeniti prijateljske utakmice i daće im takmičarski značaj. Naravno, nas igrače će održati u takmičarskom ritmu, što je bitno pred kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.”

Najljepši momenat u dresu hrabrih sokolova?

“Definitivno centaršut Andriji Delibašiću protiv Engleske za 2:2. Cijeli stadion je ušao na teren. Neopisiv osjećaj. Dugo ću to pamtiti.”

Da li bi asistenciju Deliju zamijenio za gol u finalu Lige šampiona?

“Nikada. Pa neka je to i pogodak u finalu. Ništa ne može da se mjeri sa srećom koju je narod doživio tada kada smo se remijem plasirali u baraž.”

Titula u Ligi šampiona ili plasman na veliko takmičenje sa Crnom Gorom?

“To pitanje ne treba da se postavlja. Svi znamo da je moj najveći san da zaigram sa Crnom Gorom na jednom od velikih prvenstava.”

Najveća želja u životu?

“Da budem zdrav. Samim tim, sve ostale želje su dostižne.”

Najbolji i najljepši momenat u karijeri?

“Najbolji osvajanje Superkupa, a najljepši kao što sam rekao – asistencija Delibašiću.”

Kako je čuvati velike igrače poput Ronalda, Mesija, Suareza, Bejla…?

“Nije lako, ali sam navikao. Dugo godina igram na tom nivou, saigrači su mi takvog kalibra. Iskreno, radujem se takvim okršajima.”

Kakav si imao osjećaj kada si odbranio zicer Kristijanu Ronaldu?

“Lijep, ali sam toga bio svjestan tek kada se utakmica završila. Nije mi ništa rekao nakon toga.

Dijego Simeone?

Jedan od najboljih trenera današnjice. Čast i privilegija je sarađivati sa njim.”

Da li razmišljaš o privatizaciji matičnog kluba Brskova?

“Još ne, jer su mi planovi vezani za igračku karijeru. Kada završim karijeru, vidjećemo. I sada pomažem matičnom klubu koliko mogu.”

Da li bi se jednog dana vratio u Partizan?

“Možda, ali to sada nije realno. Još ne razmišljam o tome. Kada budem pri kraju karijere, ako se sve poklopi, možda ponovo obučem dres Partizana.”

Talenat ili upornost?

“Taj spoj je mnogo bitan. Bez talenta teško možeš nešto da napraviš, ali bez upornosti možeš da prospeš taj talenat”, poručio je Savić.