Vaterpolo

Srbija je uvijek bila i ostaće favorit broj jedan

Potpisao je najveće reprezentativne i klupske uspjehe. Najbolji je vaterpolista na planeti. Protiv njega i najjača odbrana je najslabija odbrana. Filip Filipović je sve osvojio. I gladan je još medalja. Posvećen je sportu, energiju jednako obnavlja i u pobjedama i porazima (manje ih je bilo u karijeri), član je Pro Reka i saigrač našeg reprezentativca Aleksandra Ivovića.

Upravo je ovaj detalj bio presudan da najbolji vaterpolista na svijetu i reprezentativac Srbije, dan pred početak Svjetskog šampionata u Budimpešti, ekskluzivno za Arenu najavi početak vodenog spektakla, ali i odgovori na još niz drugih pitanja.

Kao i u bazenu do kraja je bio otvoren i u odgovorima. Filip zna put do uspjeha, ali i daje posvećenost, skromnost, poštovaje saigrača i protivničkih igrača, jedini ispravni put kojim sportista treba da korača.

Sa koliko optimizma Vaš tim dočekuje predstojeće SP?

“Recimo da je bilo takmičenja koje smo iščekivali sa više entuzijazma i u boljim okolnostima nego što je ovaj put pred Budimpeštu. Postoji niz destabilizujućih faktora koji nam jednostavno ne dozvoljavaju da na takmičenje ovog ranga idemo opušteni, bez pritiska, da kažem jednom rečju, zadovoljni! To svakako nismo”.

Javnost je jednoglasna Srbija je prvi favorit u Budimpešti, da li to može da stvori neki dodatni pritisak, odnosno jeste li kroz sve ove ranije nastupe, naučili da se nosite sa očekivanjima?

“Apsolutno! Srbija je, ako pitate ljude po svetu vaterpola, uvek bila i ostaće favorit broj jedan. Bez obzira u kom sastavu išla, kakvo stanje u savezu ima, pod kakvim okolnostima dočekuje Svetsko prvenstvo! Naravno da samo mali broj zaista zna kako izgleda ova ekipa i kako se nosi sa pritiskom iznovnog osvajanja još jednog odličja. Sami smo „krivi” svojim dosadašnjim rezultatima i odnosom zašto nas ljudi stavljaju uvek ispred svih ostalih reprezentacija. Velika čast, ali još veća obaveza koju spremno prihvatamo”.

U razgovorima sa mnogim stručnjacima i igračima, možemo da čujemo da Srbija ima nešto što drugi nemaju, kao sklad, herniju, mentalitet, naravno, kvalitet, najbolja dva ljevaka na svijetu. Možete li da nam objasnite ovaj fenomen?

“Ako kažete da je to fenomen, ja nisam naučnik da ga objasnim. Možda bi bilo najbolje da se i ne pojašnjava, jer smatram da za tim nema potrebe. Ekipa je to što jeste, svi smo mi kroz godine utkali svoj udeo da izgleda upravo ovako kako danas vidite i ponosni smo na to. Nema preterano velike misterije. Ljubavi posvećenost pre svega”!

Ko je još pored Srbije u konkurenciji za osvajanje medalje i zbog čega?

“Mađarska kao domaćin, ali pre svega kao ekipa koja je najviše pokazala ovo leto. Italija koja je uvek nezgodna u bilo kom sastavu da nastupa. Njihov sastavi sistem van vode se ne menja i zbog toga će uvek biti jedni od pretendenata za osvajanje. Hrvatska definitivno, jer su to zaslužili i pokazali dosadašnjim igrama poslednjih godina. Grčka bi mogla da iznenadi, imaju iskusan sastav, koji je u punoj snazi”.

Da li mogu ekipe iz drugog plana da se umiješaju za visok plasman i koje su to?

“Naravno da mogu. Crna Gora i Španija. Koliko će imati snage za to videćemo. Dugačak je turnir”.

Crna Gora u nekom novom sastavu stiže u Mađarsku, kakvo je Vaše mišljenje da li može da iznenadi?

“Imaju pravog vođu na klupi, par odličnih pojedinaca i, naravno, mlade koji su željni dokazivanja. Na njima je da se dokažu starijima i selektoru da vrede i da nisu slučajno ušli u najuži sastav…. Sve je na njima i ništa, ako tako mogu da kažem. Nemaju pritisak osvajanja, jer nisu favoriti, a sve što urade biće samo plus”.

Kakvo je Vaše mišljenje o selektoru Crne Gore Vladimiru Gojkoviću?

“Vlada je sjajan stručnjak koji zna šta radi i koji, za razliku od drugih, preuzima odgovornost za svoje poteze, svoje odluke koje smatram da su duboko promišljene! Ima plan, zna šta hoće da postigne sa ovim mladim momcima. Znanje mu ne nedostaje i samo je potrebno vreme koje radi za njega i ekipu…. Sviđa mi se njegova strast prema vaterpolu i način na koji je prenosi na svoje momke. Ono sto je bio u vodi, uspeo je uspešno da prenese i na trenerski posao. Žao mi je što u Jadranu nema podršku ljudi iz grada, države jer sam ubeđen da bi uz finansijsku osnovu mogao da vrati Jadran na stare puteve slave.

Ko je najbolji trener sa kojim ste radili?

“Srpski trener”!

Vi ste najbolji vaterpolista na planeti, znate sigurno formulu za uspjeh, šta je potrebno da se dobije tako prestižno priznanje?

“Potrebno je da imate najbolje saigrače na planeti, jer vas oni čine najboljim. Ja sam samo jedan od njih, ni po čemu se ne razlikujem. Formula je zaista prosta, složićete se”.

Da li Vam još nešto fali u bogatoj kolekciji trofeja ili možda još nešto sto biste željeli da ponovite?

“Ne fali mi ništa! Ali, postoji mnogo toga što bih želeo da osvojim iznova. Motiv je zaista veliki, jer doći do trona je jedan put, ostati na njemu suvereno, je totalno drugi, mnogo teži i izazovniji. Idem ka tome, treniramo i živimo zato”.

Kako je biti igrač Pro Reka?

“Izuzetna je čast biti član najtrofejnijeg i najmoćnijeg kluba na planeti. Zaista! Ali shodno tome i odgovornost je ogromna. Ekipa kao Pro Reko ne prašta neuspehe. Mnogi vrhunski igrači se nisu snašli u istom klubu, to je jedna od stvari koja čini Pro Reko toliko jedinstvenim”.

U Reku ste sa Aleksandrom Ivovićem, kako se slažete i kakvo imate mišljenje o našem Leki?

“O Leki nema potrebe da se troše reči, dela govore za njega. Pravi prijatelj, koji uvek pozove kada mu nešto zatreba, ali je i uvek na raspolaganju za svoje drugove. O njemu, kao igraču, mogu samo da kažem da, iako ima 31 godinu, i dalje nije svestan svoje moći i snage koju poseduje. Često se žrtvuje za ekipu, što je odlika velikih igrača. Nadam se da ćemo zajedno podići još koji trofej u kapicama Pro Reka kada već nismo mogli u reprezentativnim.

Smatrate li da nijeste ostvarili cilj sa Rekom u Ligi šampiona, odnosno jeste li mogli i morali bolje?

“matram da smo mogli i morali bolje. Nedostajalo je sportske sreće, malo bolje mentalne pripreme i sve bi bilo kako smo zamislili. Sezona jebilakao iz snova. Sve je funkcionisalo i bolje nego što sam mogao da poželim. Ostali smo dužnici Vladi Vujasinoviću za svo poverenje i slobodu koju nam je dao. Moraćemo da se iskupimo za prethodnu sezonu, toliko smo mu dužni”.

Jeste li imali vaterpolo uzora i da li možete da nam kažete ko je za Vas najbolji vaterpolista svijeta?

“Imao sam ih dosta, ne želim da ih imenujem. Vremenom sam postavio sebi ciljeve koji su me vodili ka tome da pokušam da postanem kao jedan od njih! Tamaš Kašaš je zaista jedan od najboljih igrača koje je ovaj sport imao! Imao sam čast i privilegiju da treniram i igram sa njim! Svaki potez koji Tamaš ima je doveden do savršenstva. Ali moj najbolji saigrač definitivno je Andrija. Sa Prletom sam odrastao, ne trebaju nam oči da bismo igrali zajedno. Imao sam sreću da sam pored njega, on je veliki deo svih ovih uspeha”, zaključio je Filipović.

Send this to a friend