Evropa

Finska više neće davati građanima 560 eura mjesečno

Ilustracija, foto: Pixabay

Finska Vlada je odlučila da nakon kraja ove godine neće produžiti pilot projekat opravdanosti uvođenja takozvanog osnovnog dohotka, koji je uključivao dvije hiljade nezaposlenih građana koji su mjesečno primali 560 eura bez obzira na to da li nađu posao ili ne.

“Odlučnost Vlade da nastavi taj projekt polako nestaje. Odbili su dalje finansiranje projekta. Malo sam razočaran zbog toga”, kazao je za BBC tim povodom profesor Oli Kangas, istraživač na Institutu za socijalno osiguranje u Keli, jedan od kreatora tog pilot projekta, ističući kako je tražio da se osigura dodatnih 40 do 70 miliona eura za finansiranje dohotka za grupu zaposlenih građana.

Miska Simanainen, drugi istraživač na tom Institutu je napomenuo kako je reformisanje socijalnog sistema i dalje politička agenda u Finskoj, ali da se raspravlja i o drugim socijalnim modelima.

Jedan od tih modela je i negativni porez koji se, u jednoj formi, zasniva na ideji da se onima s malim platama koji zbog malih primanja ne plaćaju porez, u stvari za onaj dio poreskih olakšica koje ne mogu da iskoriste zbog malih primanja, dobiju “povraćaj novca”.

Prije 150 godina je velika prirodno uzrokovana glad pogodila Evropu, a među najteže pogođenim bio je jedan siromašni dio Ruskog carstva nazvan Finska, gdje je više od četvrt miliona ljudi umrlo.

“Izazov je u tome da se pronađe troškovno efikasni sistem koji bi ljude stimulisao da pronađu posao, ali ne bi povećavao nejednakost”, utvrdila je tim povodom Tulia Hakola-Usitalo, iz finskog Ministarstva finansija.

Kada je Finska započela projekat u januaru 2017. nezaposlenost je bila na nivou od 9,2 odsto, najviša među nordijskim zemljama, pa je i to, uz preveliku kompleksnost finskog socijalnog sistema, bio razlog za pilot projekat temeljnog dohotka koji će biti zaključen u decembru ove godine, a rezultati objavljeni krajem 2019.

Uvođenje temeljnog ili univerzalnog zagarantovanog dohotka ima nekoliko modela i trenutno se u Evropi sprovodi niz sličnih eksperimenata, a razlikuju se od toga jesu li namijenjeni samo nezaposlenima dok ne nađu posao ili se odnosi na zaposlene i nezaposlene, zamjenjuju li sve oblike socijalnog osiguranja, uključujući i penziju ili su samo zamjena za nekoliko mjera socijalne zaštite, poput naknade za nezaposlenost i loše imovinsko stanje.

Zbog toga se nekada taj institut naziva temeljnim, a nekada univerzalnim dohotkom. Razlog tih eksperimenata su sve veća nesigurnost zaposlenja, pogotovo zbog takozvane “ekonomije dijeljenja”, ali i strahova zbog mogućeg smanjenja broja poslova za radnike uslijed automatizacije.

Osim akademskih i političkih zagovornika ove inicijative i neke velike firme, biznismeni, milijarderi, poput Ilona Maska, glavnog izvršnog menadžera Tesle i “Space X”, Marka Zakerberga, vlasnika “Fejsbuka” i Ričarda Brensona, vlasnika “Virgin Grupa”. Investitor Sem Altman, osnivač “Y Combinatora”, pokrenuo je eksperiment u koji je uključeno tri hiljade građana iz dvije američke države, a između kojih će biti nasumce izabrano njih 1.000 koji će primati hiljadu dolara na period od tri do pet godina. Tokom tog vremena će biti analizirano njihovo ponašanje i trošenje novca u odnosu na dvije hiljade građana koji neće primati takav temeljni dohodak.

Prošle godine su Švajcarci, ipak, na referendumu odbili prijedlog uvođenja zagarantovanog temeljnog dohotka za sve koji bi iznosio 2.558 dolara za odrasle i 625 dolara za svako dijete. Taj prijedlog nije prošao na referendumu, između ostalog i zbog toga što je švajcarska vlada objavila preporuku – što je uobičajeni postupak vlade kod svakog referenduma – kojom je građanima savjetovala da odbiju takvu ideju na referendumu jer bi mogla da ima “značajne negativne posljedice na švajcarsku ekonomiju i socijalni sistem”.

Na eksperiment uvođenja temeljnog dohotka se odlučila i Holandija, odnosno grad Utreht i još nekoliko drugih, koji su ga takođe počeli da ga sprovode od 1. januara 2017 godine, a to je model koji je na pola puta između finskog i švajcarskog.

Prema riječima Rutgera Bergmana, autora knjige “Utopija za realiste – univerzalni temeljni dohodak”, razlog zbog kojih su se Utreht i drugi gradovi odlučili za ovaj eksperiment jeste frustracija nastala iz radnih programa korisnika socijalne pomoći koji su se ispostavili “kao skupi, a ponižavajući za korisnike“.

U okviru tog eksperimenta jedna grupa korisnika temeljnog dohotka primati 972,7 eura (samac) i 1.389,57 eura (par), ali će ostati u statusu starog socijalno-radnog programa, sa svim dužnostima i “penalima“, a druga grupa će izaći iz tog programa i primati isti novac, bezuslovno. Treća grupa će takođe primati taj novac bezuslovno, ali uz podsticaj od 125 eura ako budu dobrovoljno radili na nekim programima, dok će četvrta grupa primati isti novac i biti obavezana na dodatan dobrovoljni rad uz podsticaj od 125 eura, ali će tih 125 eura izgubiti ako prestane da radi dobrovoljno.Konačno, peta grupa će primati dohodak bez podsticaja od 125 eura, ali će moći da zarađuje dodatno od drugih poslova, ako budu htjeli.

Slični eksperimenti će se sprovoditi i u Vageningenu, Tilburgu, Groningenu i Nijmegenu, a većini njih je zajednički cilj odgovor na pitanje kako pronaći model koji će korisnicima pomoći da ne strahuju od gubitka socijalnih povlastica čim pronađu neki posao.

Zanimljivo je i da je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, koja okuplja 35 razvijenih država, početkom februara objavila istraživanje koje je upoređivalo univerzalni kreditni sistem koji je uvelo Ujedinjeno Kraljevstvo sa projektom temeljnog dohotka u Finskoj. Oni su izračunali da, ukoliko bi se uveo koncept temeljnog dohotka na nivou cijele Finske, to bi značilo povećanje poreza na lični dohodak za 30 odsto, povećali bi nejednakost i podiglo stopu siromaštva sa 11,4 na 14,1 posto. U velikoj Britaniji ipak, u kojoj univerzalni kreditni sistem ustvari zamjenjuje nekoliko socijalnih mjera jednom stavkom, smanjuje se kompleksnost socijalnog sistema i stopa siromaštva bi se smanjila na 9,7 odsto.

Send this to a friend